Zapadni mediji su izbrojali da su republikanski kandidati tokom tročasovne TV debate čak 18 puta izgovorili Putinovo ime i primetili su da je ruski lider za njih postao „idealan antagonista“.
Karli Fjorina, jedina žena među republikancima, rekla je da uopšte nema nameru da razgovara sa Putinom, ako ga bude srela.
„Amerika je sa njim ionako mnogo razgovarala“, dodala je ona.
Komentarišući spoljnu politiku Moskve, Fjorina je kazala da Rusiju jedino može da zaustavi „demonstracija sile“.
U svojim ranijim izjavama, senator Marko Rubio Rusiju je nazvao jednom od pet glavnih pretnji za SAD, a Putina — gangsterom.
Džeb Buš je, recimo, za Putina rekao da je „siledžija“ i obećao je da će se, ako postane predsednik, snažnije suprotstaviti ruskom lideru. Negativan odnos prema zvaničnoj Moskvi i predsedniku Rusije imaju gotovo i svi ostali kandidati.
Ekscentrični milijarder Donald Tramp je jedini među njima koji nije predložio žestoku politiku prema Kremlju. On je više puta ponovio da je spreman za saradnju sa Rusijom, a čak je izrazio želju da se krajem meseca sastane sa ruskim predsednikom u Njujorku.
Tramp je ocenio da bi se on, kao predsednik SAD, i Putin „odlično slagali“.
Profesor Evropskog univerziteta u Sankt Peterburgu Ivan Kurili, međutim, smatra da su takve Trampove reči u stvari usmerene protiv Obame.
„Pošto je Obamina administracija u odnosima sa Rusijom očigledno pretrpela neuspeh, Tramp sada govori da će on biti u stanju da se nosi sa Putinom. Slično tome, tokom poslednje izborne kampanje Obama se ponosio „resetovanjem“ rusko-američkih odnosa, a Mit Romni je nazivao Rusiju glavnim političkim rivalom. On je to činio kako bi kritikovao Belu kuću, a ne Rusiju“, smatra Kurili.
Analitičari, međutim, smatraju da bi najproblematičnija na mestu lidera SAD za Rusiju bila Hilari Klinton, koja zastupa tvrdu liniju u odnosima prema Moskvi. Njene kolege iz Demokratske stranke optimistično gledaju na njene šanse, uprkos tome što je njen rejting strmoglavo počeo da pada i mesto zvezde predsedničke trke je preuzeo republikanac Donald Tramp.
Klintonovu žestoko trese nervoza zbog sve slabijih rezultata, pa više ne bira reči. Tako je nedavno grubo vređala Putina, poredeći ga za bolešću virusa ebola i sa Islamskom državom, a ranije ga je stavila „u isti koš“ i sa Hitlerom.
Danas je glavni zadatak budućeg predsednika SAD da se sukobi sa agresivnom politikom Rusije koja je oličena u ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
„Nama je potreban lider koji ima znanje i volju da se suprostavi Putinu“, rekla je Klintonova, dodajući da sebe smatra takvim liderom.
Većina analitičara, i zapadnih i ruskih, slaže se u oceni da napadi američkih predsedničkih kandidata na Putina i Rusiju zapravo imaju za cilj da sebe prikažu kao jake političare, a aktuelnog lidera SAD Baraka Obamu kao slabića. Mnogi se sada pitaju ima li nade za pomirenje između SAD i Rusije i ko bi od potencijalnih kandidata mogao otopi zamrznute odnose između dveju zemalja? Ruska pozicija je ovde jasna.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta ponovio da je on otvoren za sve kontakte koji će doprineti uzajamnom razumevanju i izlasku iz trenutne situacije. „Želimo da verujemo da će se onaj ko bude izabran za novog američkog predsednika zauzeti za oporavak naših bileateralnih odnosa. Mi se odnosimo sa poštovanjem ka (američkom) izboru i radujemo se i najmanjem pozitivnom pomaku u našim bilateralnim odnosima“, izjavio je ranije portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Upitan da li će Putin sarađivati sa Klintonovom u slučaju da bude izabrana za predsednika SAD, Peskov je odgovorio da je ruski lider „vrlo pragmatičan čovek i uvek otvoren za saradnju i uspostavljanje dobrih odnosa“. Međutim, kada je reč o američkoj strani, politikolozi smatraju da nije previše važno ko će biti sledeći „gazda“ Bele kuće jer su male šanse da se bilo šta u odnosima SAD prema Rusiji promeni, uprkos želji Moskve da uspostavi dobre odnose.
„Politika SAD, kao zemlje koja pretenduje na globalnu svetsku dominaciju, teško da će se promeniti“, ističu eksperti. Ako je verovati najnovijim anketama, najviše šanse da sedne u predsedničku fotelju ima Tramp.
Uprkos tome što je nivo podrške građana ovom kandidatu republikanaca opao na 24 odsto (u odnosu na prethodnih 32 odsto), ovaj milijarder se i dalje nalazi na prvom mestu.
Rejting bivše šefice kompanije „Hjulet-Pakard“ Karli Fjorine je skočio sa tri na 15 odsto, i ona sada zauzima drugo mesto, pokazalo je najnovije istraživanje CNN/ORC.
Eksperti, međutim, smatraju da je Trampovo vođstvo verovatno samo iluzija i da je njegova trenutna popularnost rezultat njegove medijske eksponiranosti. „Tramp ima iskustvo manipulacije masama stečeno u biznisu i na televiziji i to mu donosi poene“, objašnjavaju politikolozi.
Čak i da je njegova namera o uspostavljanju dobrih odnosa sa Rusijom iskrena, malo je verovatno da će se to i dogoditi jer mu to ne bi dozvolila američka elita, ocenjuju stručnjaci. Izbori za predsednika SAD zakazani su za 8. novembar 2016. godine.
Prema Ustavu SAD, aktuelni predsednik Barak Obama nema pravo na treći mandat.
