Odluka Hrvatske da zatvori granične prelaze sa Srbijom zbog migrantske krize može se nazvati svojevrsnim testom za odnose dveju država.
Ishod će pokazati da li su Srbija i Hrvatska iole odmakle od devedesetih godina. Ujedno je čitava situacija i svojevrstan pokazatelj Srbiji da li je Evropska unija zaista vidi kao svoju buduću članicu, ili je tu i tamo tapšanje po ramenu samo protokolarna stvar.
Sat je, u svakom slučaju, počeo da otkucava — srpski premijer se, posle odluke Zagreba da zatvori granicu sa Srbijom za teretni saobraćaj, pismom obratio Evropskoj uniji. Pre toga je javno pozvao Brisel da reaguje na takvu odluku svoje najmlađe članice, ali je iz Unije stigao odgovor da Hrvatska ne krši propise.
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je potez Hrvatske nazvao „novim trgovinskim ratom“, a zvanični Beograd je najavio da će, ako Hrvatska ne bude u sredu do ponoći dozvolila prekogranični saobraćaj, odnosno otvorila granice, aktivirati paket kontramera.
Nova kriza u regionu — ko gura Srbiju i Hrvatsku u sukob?
Sagovornici Sputnjika i sa hrvatske i sa srpske strane imaju dva moguća odgovora na ovo pitanje: jedan je — neraščišćeni odnosi iz prošlosti, ali i — ako bi se tako mogle tumačiti njihove reči — konfuzija po pitanju krize migranata.
Tvrtko Jakovina, profesor Filozofskog fakulteta iz Zagreba, kaže da se odnosi Srbije i Hrvatske ne tiču samo Zagreba i Beograda, već celog regiona.
„Svako zaoštravanje izjava nije dobro došlo. Međutim, odgovor na pitanje ko to sada gura i šta se tu događa dalje, meni nije do kraja jasan. Mislim da i srpska i mađarska vlada nisu u pravu ako misle da će sa desničarskom vladom u Zagrebu biti u boljim odnosima“, kaže on, i dodaje da mu se čini da se trenutno dešava scenario „uvek savršeni odnosi između četnika i ustaša“.
„Od nauke pa do politike, u tome se uvek najbolje sarađuje — imate najdraže neprijatelje i znate kako druga strana reaguje, a to su uvek stvari na prvu loptu. Onda je lako dizati tenzije unutar vlastitih korpusa, sa proverenim antagonizmima i sa proverenim problemima“, objašnjava profesor Jakovina za Sputnjik.
On se slaže i da je moguće da retorika i postupci koji dolaze iz Hrvatske mogu da imaju veze s predizbornom kampanjom koja je u Hrvatskoj u toku, što, kako kaže, ipak nije razlog za neodmerene izjave koje stižu iz Zagreba.
S tom tezom — da su u sve pomalo umešala prste i predizborna dešavanja u Hrvatskoj — slaže se i Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.
„Rešenje za ovu krizu će se naći u diplomatskom prostoru — ali zbog predizborne kampanje u Hrvatskoj, čuće se još zaoštrene retorike“, kaže on. „Ipak, najnovija dešavanja na relaciji Beograd — Zagreb samo pokazuju da su dve zemlje opterećene drugim pitanjima, a da je ovo u svemu samo dodatna tačka razmimoilaženja, i još jedan dokaz da odnosi između Srbije i Hrvatske u dogledno vreme neće biti konsolidovani“, zaključuje Đukanović.
On smatra da je, iako ni Zagreb ni Beograd nisu odgovorni za talas migranata na Balkanu, jasno da se nedostatak jedinstvene evropske politike prelama upravo „preko leđa“ država koje su na izbegličkoj ruti.
„Evropska unija će pokušati da balansira između Beograda i Zagreba, i u tom smislu će imati odlučujući uticaj“, uveren je Đukanović.
U međuvremenu, do zaključenja ovog teksta, stavovi se nisu promenili ni u Beogradu ni u Zagrebu — a ni iz sedišta Evropske unije još uvek nije stigao odgovor Beogradu.
Granica je i dalje, sa hrvatske strane, blokirana. U međuvremenu, kamiondžije koje su 20 sati u blokadi držali prelaz Batrovci sa srpske strane su odblokirali prelaz i dozvolili prolaz putničkih vozila.