Barak Obama nije kriv što je američka politika u Siriji pretrpela krah. To tvrdi Bela kuća, odnosno njegov portparol Džoš Ernest. Nedavno se ispostavilo da se među sirijskim borcima koje su obučavale SAD svega četvorica ili petorica bore protiv Islamske države.
Međutim, Ernest na brifinzima uporno tvrdi da za taj neuspeh i protraćeni novac nije kriv predsednik SAD nego oni koji su mu savetovali da obučava sirijsku opoziciju za borbu protiv terorista. Ernest krivce vidi u nekoliko republikanaca i u Hilari Klinton. A Barak Obama, kako tvrdi njegov portparol, nikada to nije želeo, ali je bio prinuđen da popusti. Drugim rečima, sve su to učinile neke „mračne sile“. Nečastivi je umešao prste, nema druge.
Naravno, veoma je dirljivo što Džoš Ernest tako štiti svog patrona, ali je glupo prebacivati odgovornost s predsednika na nekakve sile. Makar one bile i mračne i veoma uticajne. I naivno pretpostavljati da će tome neko poverovati. Osim ljubitelja ezoterije, naravno.
A Barak Obama je mudar. Umetnošću „preusmeravanja strelica“ ovladao je u potpunosti. Oružje svojih protivnika usmerio je protiv njih samih. I to ne lično, nego uz pomoć svog portparola.
Mnogi američki političari nazivaju Obamu beskičmenjakom i predsednikom bez karaktera. A Obama je neuspeh u Siriji objasnio popuštanjem iz slabosti.
Ako pretpostavimo da su američku politiku u Siriji zaista osmislili republikanci i Hilari Klinton lično, onda je perspektiva još gora.
Gospođa Klinton je jedan od glavnih kandidata za predsedničku poziciju SAD na izborima koji će biti održani 2016. godine.
Predstavnici republikanaca su već „okupirali“ ceo Kongres i potpuno mogu da računaju da će brzo zauzeti Ovalni kabinet. Svi oni već imaju „reputaciju“.
Hilari Klinton, na primer, bila je državni sekretar SAD kada su Amerikanci i NATO pakt 2011. godine pojurili da „spasavaju“ Libiju od tiranije Moamera el Gadafija. Ona je ambasadu SAD u toj zemlji izložila napadu. Diplomatsku misiju su razrušili, a ambasadora ubili.
Republikanski predsednik Džordž Buš Mlađi žalosno je poznat po invaziji na Irak. Šta je dalje bilo — poznata je priča, uključujući eskalaciju terorizma. I ako se ovome doda Sirija, podrška sirijskim opozicionim borcima, kao i propast u borbi protiv Islamske države — budućnost izgleda krajnje mračno ako neko od tih „neprijatelja“ zauzme mesto predsednika SAD. I to ne samo za Amerikance, nego i za ostatak sveta. A on je već dovoljno propatio od Amerikanaca, posebno neki njegovi delovi.
Baraku Obami je vreme da se dozove pameti i da prizna svoje greške. To što se dešava u Siriji njegova je zasluga u velikoj meri. Kao i to što je popustio pod nagovaranjem „mračnih sila“. Sa demonima, kao što je poznato, treba se boriti, a ne popuštati im. Posebno sa unutrašnjim demonima — i u sopstvenoj glavi i u političkom sistemu.
