Državna poseta predsednika Kine Si Đinpinga Americi dolazi u vreme obimnih bilateralnih ekonomskih odnosa i saradnje, ali i sve brojnijih spornih pitanja, uključujući i kineske teritorijalne zahteve u Istočnom i Južnom kineskom moru, kao i najavu američke administracije da će uvesti sankcije pojedincima i kompanijama iz Kine koje imaju koristi od sajber špijunaže.
Iako je sajber bezbednost bila tema i ranijih sastanaka između američkog predsednika Baraka Obame i kineskog predsednika Si Đinpinga, ova tema po prvi put preti da ozbiljno naruši američko — kineske odnose. Nedavni izveštaji medija da američka administracija razmatra mogućnosti uvođenja sankcija pojedincima ili firmama koje imaju koristi od sajber špijunaže doveli su do poziva na otkazivanje samita ili na spuštanje na niži nivo.
SAD i Kina na različite načine gledaju na sajber napade i pravila ponašanja u sajber prostoru, ali ono što je zajedničko obema vladama jeste da obe tretiraju sajber napade kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. Otkazivanje samita dva predsednika ili njegovo spuštanje na niži nivo, kao i uvođenje sankcija, makar parcijalnih Kini samo bi zaoštrilo odnose dve zemlje koje su uzajamno povezane na razne načine, smatra ekonomista Mahmut Bušatlija.
„Situacija je već poprilično oštra. Ne treba smetnuti sa uma da su Kina i Amerika već šest — sedam godina u ekonomskom ratu. SAD stalno vrše pritisak na Kinu da kroz prilagođavanje juana i podizanje njegove vrednosti njihova roba bude manje konkurentna i da Amerikancima omogući dalju konkurenciju sa njihovim skupim proizvodima. Sa druge strane, Amerika u svojoj zemlji praktično ne proizvodi ništa. Stvari koje se masovno prodaju, kao što su mobilni telefoni, najviše se proizvode u Kini", smatra Bušatlija.
Najava uvođenja sankcija je ishitren potez Amerike, kaže Bušatlija, koja je navikla da se tako ponaša prema ostalim akterima na svetskoj sceni.
„To sa Kinom teško može da se uradi jer je Kina trenutno zemlja sa najvećom proizvodnjom na svetu. Samo je pitanje vremena kada će postati prva ekonomska sila sveta. ne može se ponašati prema Kini kao što se Amerika ponaša prema Evropi ili prema ostalim zemljama Dalekog Istoka", zaključuje Bušatlija.
Kina, kaže Bušatlija drži mnogo aduta u svojim rukama. Prvi i osnovni adut je to da da Kina ima najveću proizvodnju robe široke potrošnje na svetu. Veliki broj te robe na američkom tržištu završavaju kao američki proizvodi. Drugo, Kina počinje da vrši ozbiljan pritisak na MMF da i njihova valuta uđe u korpu valuta koja određuje trgovinu novcem i treće, Kina je, kaže Bušatlija vrlo važan član BRIKS-a u okviru koga postoje ozbiljne težnje da se trguje u svojim valutama, a ne kroz dolar.
Poseta kineskog predsednika Americi biće obasjana i svetlom predstojeće predsedničke kampanje. Tako je jedan od republikanskih pretendenata na predsedničku kandidaturu, Skot Voker iz Viskonsina još prošlog meseca pozvao Baraka Obamu da otkaže samit i da se „usredsredi na kineske pokušaje podrivanja američkih interesa".
Njegov rival za nominaciju, Donald Tramp teškim rečima se obrušio na kinesku ekonomiju.
„To što Kini ide loše loše vuče i nas na dole zato što smo tako čvrsto vezani za Kinu", rekao je Tramp. On je dodao da bi kineskog predsednika radije ponudio Mekdonaldsovim hamburgerom nego državnom večerom.
