A da su ove mere neophodne kijevskim vlastima pokazao je i novi sankcioni spisak protiv političara, novinara, dopisnika, nezavisnih posmatrača i svih nepodobnih i nepoželjnih u Ukrajini, koji su proglašeni „teroristima i saradnicima terorista“.
Na Porošenkovoj „crnoj listi“ našlo se ukupno 388 ljudi iz 22 zemlje i 105 organizacija koji „ugrožavaju ukrajinski suverenitet i integritet“, a među njima ima državljana Rusije, Srbije, Makedonije, Grčke, Francuske, Španije, Velike Britanije…
Ovaj spisak je izazvao osudu od strane brojnih političara i eksperata u svetu, ali i lavinu (pod)smeha, jer su kijevski „stručnjaci“ pokazali nesposobnost da valjano prevedu američki original i da istovremeno isprave zastarele podatke.
Upućeni kažu da su Ukrajinci sankcionu listu preuzeli od Stejt departmenta, a Amerikanci od evropskih zvaničnika. Međutim, dok je procedura trajala, promenili su se mnogi podaci i funkcije ljudi sa liste.
Najsmešnije u celoj priči je to što je kijevskim vlastima trebalo oko godinu dana da prevedu zapadnu sankcionu listu sa engleskog jezika, ali su oni na tom ispitu pali, pa ni u tom roku nisu uspeli valjano da obave posao.
„Ukrajinske vlasti pokušavaju u svemu da kopiraju Zapad, ali to se često pretvara u karikaturu“, komentarišu mediji.
Tako su kod nekih zvaničnika pogrešno upisana zvanja, a u „crnu listu“ su uvrštene i kompanije koje više ne postoje. Recimo, Konstantina Kosačeva, šefa komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove, nazvali su šefom Rosotrudničestva — po starom zvanju. Savetnika predsednika RF Sergeja Glazjeva su čak dvaput spomenuli.
U dokumentu postoji i pregršt slovnih grešaka, a da stvar bude „crnja“ — na listi su se našli i mrtvi. Među njima je i Aleksej Mozgovoj, komandir jedinice „Prizrak“ iz Luganska, koji je poginuo. U Evropskoj uniji su bili obazriviji, pa su njegovo ime izbacili.
„Brljotine“ nisu izostale ni kada je reč o predstavnicima sedme sile, pa su se na listi, recimo, našli španski novinari koji su nestali u Siriji, dopisnici koji o Ukrajini ni reči nisu napisali.
Dodavanje stranih novinara u listu odmah je izazvalo ogorčenje i reakciju Zapada. Porošenko je lično morao da se pravda i da naredi ispravku tog dokumenta. Ali, to po svemu sudeći, to neće biti poslednja izmena.
„Spisak su pripremali u Stejt departmenu, odgovornost su svalili na EU, a krivica je pala na Kijev“, kažu politikolozi.
Ruske vlasti osudile su odluku Ukrajine da uključi novinare u sankcioni spisak. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da je apsolutno neprihvatljivo to što se na crnoj listi nalaze mnogi predstavnici medija i da to ni na koji način ne odgovara principima slobode govora.
„Cenzura putem sankcija ima za cilj da od sveta sakrije istinu o Ukrajini“, izjavila je šefica komiteta Državne dume RF za bezbednost i borbu protiv korupcije Irina Jarova.
Porošenkove sankcije imaju rok važenja od jedne godine, a na spisku su se našli ministar odbrane Sergej Šojgu, predsednik Državne dume Sergej Nariškin, šef Čečenske Republike Ramzan Kadirov, savetnik predsednika Rusije Sergej Glazjev, generalni direktor MIA „Rusija sevodnja“ Dmitrij Kiseljov.
Na spisku su i srpski državljani, poslednji predsednik Skupštine dijaspore Dragan Stanojević, članovi SNS-a i poslanici Vladimir Đukanović i Branislav Blažić, nekadašnji poslanik radikala u vojvođanskom parlamentu Stevica Deđanski, publicista Dragoslav Bokan, bivši funkcioner SPS-a i politikolog Vladimir Kršljanin, kao i penzionisani novinar lista „Politika“ Slobodan Samardžija.
Zanimljivo da je „u interesu bezbednosti zemlje“ i bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju zabranjen ulazak u Ukrajinu jer je početkom septembra bio u privatnoj poseti Krimu, kada se susreo sa Putinom.
