Generalni direktor korpracije „Uralvagonzavod“ Oleg Sijenko je izjavio da će, kada bude počela masovna proizvodnja, cena ovog tenka iznositi oko 250 miliona rubalja, odnosno 3,7 miliona dolara. Prema rečima Sijenka, proizvodnja jednog primerka „armate“ zaista jeste skupa, ali se situacija menja kada se započne sa serijskom proizvodnjom.
Procenjuje se da američki konkurent „armati“ — „abrams M1A2 SEP“ košta 8,5 miliona dolara.
Prema rečima člana ekspertskog saveta kolegijuma Vojno-industrijske komisije Viktora Murahovskog, „T-14 armata“ po tehničkim parametrima prevazilazi svog američkog konkurenta.
„Ako upoređujete tehničke karakteristike ’armata‘ je ispred ’abramsa‘ za 30 do 40 odsto, po efikasnosti borbene moći, oklopne zaštite itd. Što se tiče cene, trebalo bi uzeti u obzir da se ne kupuje, odnosno ne plaća samo tenk, već i komplet municije, sredstva za tehničko održavanje i obuku posade. Tako da jedan tenk zapravo košta više ako se razloži po jedinicama tehnike. Abrams košta između 10 i 11 miliona dolara. Ovi tenkovi se osim u SAD koriste u Australiji, a ima ih i u Egiptu. Ali, poslednja modifikacija takozvanog uranijumskog oklopa postoji samo u SAD. ’T-14 armata‘ je mnogo jeftinija. Cena o kojoj je govorio Oleg Sijenko je cena za ’unutrašnju upotrebu‘, odnosno cena po kojoj će kupovati rusko ministarstvo odbrane. Za izvoz će ovaj tenk biti predložen u onom obliku i konfiguraciji kako bude tražilo tržište“, rekao je Viktor Murahovski za radio Sputnjik.
Sa ovim stanovištem se slaže i Ivan Konovalov, direktor Centra strateške konjunkture.
„Američki tenk ovde gubi igru. Kao prvo, jer je teži. Američki tenk teži 62 tone, a ruska ’armata‘ svega 48, što je jako bitno zbog pritiska na zemljište, teren. Što se brzine tiče — takođe. ’Abrams‘ može da razvije brzinu do 65 kilometara na sat, a ’armata‘ dostiže do 80“, kaže Konovalov.
Prema rečima Murahovskog, konstruktori su na tenku „T-14“ napravili kupolu u kojoj neće sedeti posada, ali ne samo zbog maksimalne zaštite ljudstva.
„Danas je najbitnija zaštita posade. Kupola je ovde tako konstruisana jer tehnička sredstva zadužena za (p)osmatranje i automatsko praćenje i identifikaciju daleko prevazilaze ljudske sposobnosti. Zato nema potrebe da se ljudski život rizikuje zarad takve funkcije koju bolje može da uradi tehnička oprema“, kaže Murahovski.
Ruska elektronika, postavljena na borbenim mašinama, veoma je pouzdana, smatra Murahovski.
„Elektronika se nalazi u svim modifikacijama savremenih tenkova u kojima posada sedi u borbenom delu, pa i u kupoli. U tom smislu, od ’armate‘ se očekuje isto — otpornost na štetne faktore oružja za masovno uništenje, kao i otpornost na faktore uništenja protivtenkovskog konvencionalnog oružja. Borbeno iskustvo pokazalo je veliku pouzdanost ruskih tenkova, naročito njihove elektronike“, zaključuje Murahovski.
