Zbog migracija tokom ratova, embarga, bombardovanja i tranzicije, ratni vojni invalidi daleko su od fokusa države, što je apsurd, jer je država direktno odgovorna za njihovo stanje. Administrativne barijere su nepremostive, procedura za nabavku ortopedskih pomagala komplikovana. Na svakih nekoliko godina pacijenti moraju pred komisiju da bi, kako kažu, dokazali da im u ratu izgubljena ruka ili noga nije ponovo narasla.
Posebno ih ljuti to što su izjednačeni sa civilnim žrtvama rata, koje su se na mestu nesreće zadesile slučajno, a oni su svesno krenuli u rizik, braneći državu.
Heroji su zaboravljeni
Posle NATO bombardovanja 1999. godine, samo iz čuvene 250. Raketne brigade PVO koja je oborila „nevidljivog“, izašlo je trinaest ranjenih vojnika i oficira. Četvorica su teški vojni invalidi. Heroji su zaboravljeni.
General-major Miroslav Lazović, ratni komandant 250. Raketne brigade PVO, koja je odlikovana Ordenom narodnog heroja, danas je predsednik Udruženja ratnih i mirnodopskih invalida Srbije. Njegova jedinica je oborila nevidljivi avion F-117A. Oborili su i F16 i B22. Po odlasku u penziju, komandant se, kao pedesetpostotni invalid, odlučio za humanitarni rad, to je video kao svoju novu dužnost.
„Danas je na sceni neznanje, morate svakog dana da se borite za svoje osnovno pravo. Pokušavamo da pomognemo ljudima da regulišu svoj status, njihove rane ne zastarevaju, ali često nemaju potrebnu dokumentaciju. Sada im pomaže advokat Udruženja, prilikom regulisanja socijalnog statusa, prava na ortopedska pomagala ili stan. A najveći problem je neinformisanost“, kaže general Lazović.
Ni odnos ljudi koje ratni heroji svakodnevno sreću nije drugačiji, dodaje Lazović, uz konstataciju da je najteži život u Beogradu, koji ima poseban stav, koji Srbiji ne priliči, jer u manjim mestima ljudi se prema ratnim herojima odnose sa poštovanjem.
„U Rači sam išao ulicom sa kolegom u kolicima, tamo dečaci ne protrče pored nas, već stanu i pozdrave, to daje nadu. Mi nemamo tradiciju, sve smo izgubili, predugo traje ovaj košmar u kome se nalazimo, ljudi su izgubili deo sebe. Niko ne čini ni najmanji napor da polako vrati tu tradiciju. Nama je sve potreba dnevne politike. Živimo samo od danas do sutra“, sa žaljenjem konstatuje Lazović.
Šok ruskih veterana
Udruženje je član Svetske federacije veterana, u kontaktu je sa 127 zemalja-članica. Veterani iz Jaroslavlja tražili su i došli u Srbiju. Delegaciju je predvodio predsednik asocijacije u toj regiji, narodni heroj Aleksej Čagin.
„Prijatno sam iznenađen prvim susretom, mislim da su oni bili šokirani dolaskom u Srbiju i onim što smo im pokazali. Bili su naši gosti u Beogradu, a posle toga išli u Vrdink na oporavak. Gospodin Čagin je imao priliku da nakon toga još dva puta boravi kod nas, nedavno smo zajedno bili u Ivanjici, jer je Rostov iz Jaroslavske oblasti pobratimljen sa tim mestom. Drago nam je što saradnja sada prevazilazi nivo papirologije i razgovora. Uskoro bi naši ljudi mogli u Rusiju na lečenje, i obrnuto“, kaže Lazović.
Udruženje će za dve nedelje u Moskvi potpisati ugovor o saradnji, a posetu na najvišem nivou obeležiće i predavanje generala Lazovića na Akademiji za PVO Vojske Ruske Federacije.
„Sa velikom radošću očekujem te razgovore. Njihova pomoć će nam dobro doći. Vidim da i njima to puno znači, osim našeg iskustva, interesuju ih i zakoni, oni rade drugačije. I mi ćemo možda moći da ublažimo deo njihove patnje“, dodaje general.
Poseta je vojnim invalidima posebno važna zbog rešavanja problema ortopedskih pomagala, sada su oslonjeni samo na jednu firmu iz Hrvatske koja se time bavi. Biće to samo jedan od dobrobiti saradnje sa vojskom zemlje sa velikom tradicijom, koja svoje heroje poštuje.