Susret Vladimira Putina i Silvija Berluskonija na Krimu izazvao je veliku pažnju svetskih medija i nezadovoljstvo u Vašingtonu i Briselu. Dolazak bivšeg italijanskog premijera na rusko poluostrvo smatra se svojevrsnom provokacijom, s obzirom da niz zapadnih zemalja ne priznaje Krim kao sastavni deo Ruske Federacije.
„Čvrsto prijateljstvo Vladimira Putina i Silvija Berluskonija nastavlja da plaši Zapad“, ocenili su zapadni mediji, komentarišući ovaj susret.
Berluskoni se žestoko protivi antiruskoj politici koju sprovode SAD i EU, što naročito iritira zvaničnike u Beloj kući.
Njega je u petak na ruskom poluostrvu dočekao Putin. Zajedno su položili cveće na spomenik italijanskim vojnicima poginulim u Krimskom ratu (1853-1856), prošetali obalom Jalte, razgovarali i fotografisali se sa meštanima i turistima, posetili najveću vinariju na svetu i degustirali krimska vina…
„Meni ponekad zastaje dah kada pogledam sve ovo“, rekao je Berluskoni, dodajući da je „cela krimska zemlja prelepa“.
Susret na Krimu razbesneo je i zvanični Kijev. Kijevske vlasti su istakle da je to „nepoštovanje suvereniteta Ukrajine“, a da je dolazak italijanskog političara na „okupiranu teritoriju" u suprotnosti sa politikom EU.
Ambasadorka Ukrajine u Rimu Jevgenija Pereligina je ovu posetu nazvala „provokacijom“. Ona je rekla da je „takvim korakom Berluskoni izgubio moralno pravo da bude nepristrasan posrednik u mirovnom procesu u ovom delu Evrope".
Eksperti se međutim slažu u oceni da bes i protest Kijeva izaziva činjenica da ne mogu da utiču na zapadne političare koji su počeli da dolaze na Krim, a koji ne priznaju politiku SAD i EU u vezi sa antiruskim sankcijama. Poseta Berluskonija je, dodaju oni, pokazala da je jačanje sankcija protiv Rusije besperspektivno, a da u Evropi postoje ljudi, čitava plejada političara, koji su spremni da idu na Krim i da i dalje razvijaju odnose sa Ruskom Federacijom.
„Poseta bivšeg premijera Italije Krimu daje nadu da će uskoro ovaj region biti priznat kao deo Rusije, a i da će biti ukinute antiruske sankcije“, izjavila je šefica italijanske zajednice na Krimu Džulija Džaketi Bojko, dodajući da su italijanski privrednici zainteresovani za saradnju sa Krimom.
Politikolozi podsećaju da je Berluskoni tokom prošlogodišnjeg, martovskog referenduma na Krimu, na kome je više od 90 odsto građana poluostrva glasalo za pripajanje Rusiji, isticao potrebu da se priznaju rezultati ovog referenduma.
„Uprkos tome što se Berluskoni povremeno nađe u centru nekog skandala, on i dalje ostaje jedan od najuglednijih i najuticajnih italijanskih političara, a njegov put na Krim šalje signal italijanskoj javnosti i političkim elitama, ne samo u Italiji, već i u celoj Evropi“, ističu politikolozi.
Krim je nedavno posetilo i nekoliko evropskih delegacija iz Nemačke, Francuske, Italije i drugih zemalja, a za jesen su svoj dolazak najavili još neki zapadni političari.
Berluskoni je jedan od retkih evropskih političara koji je u potpunosti podržao poziciju Rusije u vezi sa ukrajinskom krizom. Delovanje zapadne diplomatije prema Rusiji posle prisajedinjavanja Krima on je okarakterisao kao „nesmotreno i daleko od konstruktivnog duha“.
Pored toga, on je kritikovao odluku da se obustave susreti u formatu „velike osmorke" sa učešćem Rusije, nazvavši je „antiistorijskom i kontraproduktivnom“.
Zapadni mediji podsećaju da je prijateljstvo Putina i Berluskonija, tokom njegovog premijerskog mandata, izazivalo veliku zabrinutost u Vašingtonu, koji je video opasnost u planovima italijanske energetske kompanije ENI i ruskog giganta „Gasproma“ da grade „Južni tok“.
Susret na Krimu treći je susret Putina i Berluskonija u poslednja četiri meseca.
Krajem juna Berluskoni je bio u privatnoj poseti Putinu na Altaju, a pre toga su se sastali 11. juna tokom posete ruskog predsednika Italiji. Berluskoni je tada obećao da će se njegova partija „Napred Italija“ boriti za ukidanje sankcija EU protiv Rusije.
