U Ukrajini bi moglo da dođe do nove smene vlasti. Dani premijera Arsenija Jacenjuka su odbrojani, smatraju analitičari. Oni ocenjuju da bi Sjedinjene Države, kao glavni sponzori Majdana, mogle da žrtvuju svog pulena — Jacenjuka, i da ga puste niz vodu, kako bi konsolidovali režim i Kijevu i smanjili protestno raspoloženje u narodu.
Na jugoistoku zemlje i dalje tinja građanski rat, ukrajinska ekonomija je dotakla dno, korupcija se duboko ukorenila u sve sfere društva, zemljom vladaju oligarsi, a socijalno nezadovoljstvo raste. Sada se otvaraju novi frontovi i vode se žestoke borbe između dojučerašnjih saboraca sa Majdana. Razume se, bitke se vode za premijersku fotelju.
Na udaru najžešćih kritika našao se aktuelni premijer, kojeg optužuju za nesprovođenje reformi i šurovanje sa oligarsima, pre svega sa Igorom Kolomojskim i Rinatom Ahmetovim.
Podrška koju Jacenjuk uživa u zemlji ravna je nuli, dok njegova partija „Narodni front“ jedva može da skupi 3,5 odsto glasova.
Analitičari kažu da su u borbu „na život i smrt“ ušli Jacenjuk i bivši gruzijski predsednik, aktuelni odeski gubernator Mihail Sakašvili.
Gruzin, koji je štićenik ukrajinskog predsednika i njegov prijatelj još iz studentskih dana, svoje premijerske ambicije poriče, ali poznavaoci prilika tvrde da se potajno nada.
Na zvaničnom sajtu ukrajinskog predsednika Petra Porošenka 3. septembra postavljena je peticija sa predlogom da se Sakašvili imenuje za premijera Ukrajine.
Peticija je već skupila više od 30 hiljada potpisa, a Porošenko je sada dužan da je razmotri.
Sakašvili, kojeg u Gruziji terete za proneveru državnih para (čak pet miliona dolara) i za još nekoliko krivičnih dela, upustio se u otvoreni rat sa omraženim Jacenjukom. On je kijevsku vladu, na čelu sa Jacenjukom, optužio da su ukrajinsku ekonomiju oštetili za oko 4,5 miliona i da su taj novac gurnuli u džepove oligarha. Jacenjuka je oštro kritikovao zbog sprege sa tajkunima koji se sada, prema Sakašvilijevim tvrdnjama, ubrzano naoružavaju i spremaju vojni udar u Ukrajini.
Drugi front otvorila je „princeza narandžaste revolucije“ i bivša premijerka Julija Timošenko, koja je takođe optužila kabinet Jacenjuka za nesposobnost da svojim građanima obezbedi pristojan životni standard. Ona cilja na premijersko mesto i otvoreno je postavila ultimatum Porošenku — ili ćeš mi dati to mesto ili ću, u suprotnom, napustiti vladajuću koaliciju u Vrhovnoj radi i preći u opoziciju.
Međutim, ukrajinsko tužilaštvo podiglo je protiv nje novu optužnicu zbog kršenja javnog reda i izazivanje masovnih nereda ispred zidina ukrajinskog parlamenta u Kijevu 31. avgusta, u kojima je troje ljudi poginulo, a više od 130 ranjeno, pa je još neizvesno da li Timošenkovu čeka ministarska fotelja ili povratak u zatvor.
Na mesto premijera pretedenduju i ministarka finansija Natalija Jaresko i šef Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine Aleksandar Turčinov, koji ima dobre odnose sa Porošenkom.
Jaresko je Amerikanka ukrajinskog porekla, koja je radila u Stejt departmentu i ima dobre veze u Vašingtonu, pa je smatraju i glavnim kandidatom za ovo mesto. S druge strane, i Sakašvili ima prekookeanske veze i vezice. Nakon što je 2013. u Gruziji optužen za zloupotrebu službenog položaja, emigrirao je u SAD, gde je tesno sarađivao sa američkim političarima — neokonzervativcima, uključujući senatora Džona Makejna, koji zagovara čvrstu poziciju protiv Rusije.
U kijevskim kuloarima se spekuliše da će u vruću premijersku fotelju ipak sesti Jaresko, a da bi prvi potpredsednik vlade mogao da bude narodni deputat iz Porošenkovog bloka Igor Konenko. Sakašvili bi, prema istim izvorima, mogao da postane vicepremijer za sprovođenje reformi.
Frontovi su otvoreni, borba je počela, ali će po već staroj praksi, završnu reč, ipak, dati — Vašington.
