„Negrađanin“ je specifični pojam u zemljama Baltika. Tako se zovu stanovnici Litvanije i Estonije za koje je ruski maternji i koji su se preselili u ove zemlje iz drugih sovjetskih republika u periodu od 1940. do 1989. godine.
Najveći broj „negrađana“, njih oko 250 hiljada, živi u Litvaniji. U ovoj zemlji oni nisu stranci, nisu građani, a nisu ni lica bez državljanstva, nego imaju posebni „pravni status“. Njima su umnogome uskraćena osnovna ljudska i građanska prava.
Baltičke zemlje upravo profitiraju od „negrađana“. Ispalo je da su od 2007. do 2013. godine Litvanija i Estonija predstavljale sopstvene „negrađane“ kao izbeglice.
Naime, Litvanija je od dobrotvornih organizacija dobila 33 miliona evra, dok je Estonija je dobila značajno manje novac, jer u ovoj zemlji živi „samo“ 88 hiljada „negrađana“, pa je i razlika u dobijenim sredstvima logična.
Za ovu prevaru se verovatno nikada ne bi saznalo da se zemlje Baltika nisu usprotivile raspoređivanju migranata. To je bio razlog za nemačku štampu da istražuje „odnose“ tih zemalja sa izbeglicama. Ispostavilo se da su Litvanija i Estonija prema podacima UN „svetski lideri“ kada je reč o broju primljenih izbeglica.
Ali taj broj je identičan broju „negrađana“, iako, prema propisima UN, to nije isto. Pojam „negrađanin“ je „pravni izum“ Litvanije i Estonije za ljude koji su nakon raspada SSSR–a odlučili da čuvaju svoj nacionalni identitet i da govore na ruskom.
Čak i je Evropski parlament, koji je 20 godina prećutkivao problem „negrađana“, pre par dana priznao da su oni žrtve diskriminacije. Međutim, to ništa ne menja u njihovom pravnom statusu, baš kao što prevara verovatno neće imati nikakve posledice po baltičke zemlje.
