Niko nije došao u Vašington da zatraži savet i smernice od predsednika Obame, žali se Bebin: „Umesto toga mi i nekoliko naših arapskih saveznika putovali smo u Moskvu kao pokajnici iz Srednjeg veka koji su molili lokalnog feudalca za posredovanje“.
Rat u Siriji i masovni odlazak izbeglica sa Bliskog istoka, po mišljenju autora, nastavljaju se zbog dva faktora: kao prvo, Amerika je izgubila uticaj na ova pitanja, dok se uticaj Vladimira Putina i ajatolaha Homneija povećao do takvog stepena da oni rešavaju ishod rata u Siriji; pod dva, zemlje EU ne mogu da se dogovore kako da se ograniči i kontroliše priliv izbeglica.
„U suštini, ruski predsednik Putin nema razloga da pomaže Evropi u ograničavanju priliva izbeglica iz Sirije i drugih zemalja — u njegovim očima to je ’dva u jedan‘: on nastavlja da podržava Bašara el Asada i dobija kao bonus istovremenu destabilizaciju evropske demokratije“, smatra bivši činovnik.
„Nakon što je Obama odustao od svojih pretnji Siriji zbog njenog kršenja ’crvene linije‘, Saudijska Arabija i ostali arapski svet je video da više ne može da računa na Ameriku kao na faktor stabilnosti. Oni su shvatili prostu činjenicu da Putinova Rusija (i Kina) smenjuje Ameriku kao jedina moguća ravnoteža Iranu. Arapi nisu shvatili samo jedno: Putinu je mnogo korisnija nestabilnost Bliskog istoka, dok njegov nastavak podrške Asada omogućava da to postigne“, kaže se u članku.
Bebin podseća na posete Moskvi ministra inostranih poslova UAE šeika Abdulaha bin Zajeda i ministara odbrane i inostranih poslova Saudijske Arabije prinčeva Salmana i Adela el Džubeira.
Bebin piše i o sastancima državnog sekretara SAD Džona Kerija sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom i o nedavnoj poseti specijalnog predstavnika SAD za Siriju Majkla Retnija Moskvi sa zadatkom da „radi na zbližavanju tačaka gledišta vlada dve zemlje i samih Sirijaca o političkoj tranziciji u Siriji“.
„Obama je odlučio da se povuče pred ruskim i iranskim uticajem na Bliskom istoku. On, očigledno, smatra da jaki Iran može da postigne stabilnost u regionu u odsustvu američke vlasti i uticaja“, smatra autor članka. Prema mišljenju Bebina, njegov ugovor sa Iranom o nuklearnom programu je deo strategije.
„Na takav način, rešenja građanskog rata u Siriji, koje nije definisano u Moskvi i Teheranu, neće biti“, zaključio je on.
