Ruski eksperti, međutim, kažu da je odlazak ruskog predsednika u Njujork samo „učtiva poseta“.
„Generalna skupština UN je izgubila svoju funkciju, a poseta predsednika Putina, kao lidera velike i suverene države, samo je učtiva poseta, koja pokazuje otvorenost Ruske Federacije i želju za dijalogom o svim pitanjima“, rekao je član Komiteta Državne dume za informacionu politiku, informacione tehnologije i komunikacije Aleksej Kazakov, govoreći na temu okruglog stola „Generalna skupština UN u Njujorku. Učešće Putina“.
Deputat ističe da Generalna skupština UN više nije mesto na kojem se donose glavne odluke, ali da je za Rusiju, koja aktivno gradi Evroazijski ekonomski savez i formira drugo ekonomsko polje, veoma važno da sa svima održava otvorene, prijateljske i partnerske odnose.
On je podsetio da će 70. sednica Generalne skupštine UN biti otvorena 15. septembra, a da će se samit, na kojem će biti usvojena rezolucija o planu razvoja UN posle 2015. godine, biti održan od 25. do 27. septembra.
„U govoru ruskog predsednika na Generalnoj skupštini UN čuće se konkretni predlozi koji se tiču borbe sa siromaštvom, ilegalnom migracijom, terorističkim organizacijama i regionalnim krizama“, uveren je član Komiteta Državne dume za poslove ZND, evroazijske integracije i veze sa sunarodnicima Vasilij Lihačov.
Politikolog Dmitrij Polikanov očekuje da će Putin jasno definisati poziciju Rusije u odnosu na najvažnije međunarodne događaje i da će akcenat staviti na poštovanje suverenih interesa Rusije.
„Drugo, od ruskog predsednika se očekuje da konkretno iznese niz inicijativa, koje se tiču ključnih savremenih izazova“, dodao je on, ističući da je jedna od važnih tema — informaciona bezbednost, pošto je „danas postalo očigledno da od prisluškivanja niko nije zaštićen“.
Prema rečima akademika Ruske akademije društvenih nauka i predsednika Američkog univerziteta u Moskvi Eduarda Lazanskog, danas je situacija u svetu slična onoj uoči Drugog svetskog rata, i da je, pre nego što se pristupi rešavanju humanitarnih pitanja, neophodno rešiti suštinske nesuglasice među zemljama.
„U situaciji kada Rusku Federaciju nazivaju glavnim neprijateljem SAD teško je čak i zamisliti da će se tu rešavati problemi humanitarnog karaktera. Pri tom, pitanja humanitarnog karaktera lakše je rešavati sa istomišljenicima na Istoku“, smatra Lazanski.
On ističe da u SAD postoje tri glavna gledišta na odnos sa Rusijom. Prvu grupu čine neokonzervativci, koji se zalažu za prestanak odnosa sa Rusijom i promenu režima u RF. Druga grupa, kojoj pripada i Obama, smatra da bi Rusiju trebalo oslabiti, i pritom koriste Moskvu za rešavanja nekih regionalnih sukoba, dok predstavnici treće grupe veruju da je u interesima SAD da podržavaju odnose sa Rusijom.
Osim toga, Lazanski smatra da je borba protiv terorizma glavna tema na koju bi Putin trebalo da se fokusira.
„Voleo bih da se u svom govoru Vladimir Putin fokusira na konkretne stvari, pre svega na borbu protiv terorizma i na predloge o stvaranju Međunarodne antiterorističke koalicije“, dodao je on.
Ekspert smatra da danas postoji velika opasnost od terorističkih organizacija i da njihove aktivnosti ugrožavaju bezbednost čitavog sveta.
„Po mom mišljenju, danas je Islamska država čak opasnija i od fašističkog režima. U svakom slučaju, imaju mnogo više sledbenika“, ocenjuje akademik.
Dekan fakulteta za komunikacije, medije i dizajn Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“ Andrej Bistricki dodao je da veliku zabrinutost u svetu izazivaju teme o klimi, prirodnoj sredini i terorizmu.
„Veza između prirodne sredine i terorizma, bez sumnje, postoji. Ova tema je vrlo značajna i verovatno će se i o njoj raspravljati na Generalnoj skupštini“, rekao je Bistricki.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da će glavna tema Putinovog govora u Skupštini UN biti situacija u Siriji i borba protiv terorističke organizacije „Islamska država“, koja je zabranjena u Rusiji. Ruski predsednik će prvi put od 2005. godine učestvovati u radu Generalne skupštine UN. Do tada, ruski predsednik je učestvovao na sednici još dva puta — 2000. i 2003. godine.
Putin će predvoditi delegaciju u čijem sastavu će, između ostalih, biti i predsednik komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov, ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, pomoć́nik predsednika Rusije Jurij Ušakov, predsednik Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov i ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin.
