Srpska sela u blizini Gospića — Divoselo, Čitluk, Počitelj i Ornice — potpuno su opustošena 9. septembra 1993. godine.
Nekadašnji stanovnik Divosela Mile Raičević rekao je novinarima da je tog i narednih par dana ubijeno 88 Srba, među kojima je bilo vojnika, policajaca i civila.
„Civili, njih 36, mahom su bili stariji ljudi — starice i starci od 60 do 90 godina. Tragedija je bila u tome još veća što su ti bojovnici mnoge od tih ljudi u Divoselu i poznavali, zajedno sa njima nekada sedeli u školskim klupama, išli na slave, pijace, a 9. septembra 1993. su počinili pogrom“, istakao je Raičević.
Kako je naveo, hrvatska vojska je iznenadila narod u tim selima i napala ih, iako su ona bila pod zaštitom UN, pod zaštitom Unprofora, koji se povukao i propustio hrvatsku vojsku.
„Ova sela su pred sam Drugi svetski rat 1939. godine imala 4.500 stanovnika, a danas nema gotovo nikoga. Danas kada čovek dođe u ova sela u kojima skoro niko ne živi, ima osećaj da je došao u prostor u kome je vreme već odavno stalo. Tamo preko leta retko dođe po neka porodica da obiđe groblja, zapali sveće i oseti miris porodičnog ognjišta“, naveo je Raičević i dodao da danas jedino ruševine i groblja nagoveštavaju da se nekad živelo u tom kraju.
Vera Potkonjak, koja je prebegla iz Divosela u Srbiju, došla je na parastos bratu koji je nastradao u napadu hrvatske vojske tog dana.
Izricanje minimalnih kazni, postupak protiv najodgovornijih koji je još u fazi pretresa i odbrana sa slobode još jedan su dokaz da Hrvatska i dalje nije spremna da se suoči sa tamnijom stranom svoje nedavne prošlosti i odvraća Srbe od povratka u pusta sela Medačkog džepa, kaže za Sputnjik predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas, Savo Štrbac.
"Tragedija "Medačkog džepa" odvijala se pred očima UNPROFOR-a, koji ovaj put nije bio samo pasivni posmatrač, već je uzeo i aktivno učešće u pokušaju da preuzme kontrolu nad ovim područjem i spriječi ubijanje preostalih ljudi i uništavanje njihove imovine, što im je uspelo nakon trodnevnih borbi sa hrvatskom vojskom i policijom. Sljedećeg dana, 19. septembra, posjetio ih je njihov komadant general Žan Kot, koji je posle obilaska toga područja izjavio: Nisam našao znakova života, ni ljudi, ni životinja, u nekoliko sela kroz koja smo danas prošli. Razaranje je potpuno, sistematsko i namjerno, podseća Štrbac.
Parastos nastradalima organizovalo je Udruženje porodica nestalih i poginulih lica „Suza“.
