Kako ste se odlučili na ovaj korak i kako ste uopšte čuli za dokotra Kanavera?
— Verovatno mnogima koji su prelazili granicu nepoznatog nije bilo lagodno. Veoma cenim svoj život, jer imam samo jedan. Bavim se poslom koji volim, mnogo radim, putujem, bavim se još i društvenim radom. Uz to zanimaju me nauka i tehnologija i ubeđen sa da uz njihovu pomoć čovečanstvo može da reši sve zadatke i probleme. U tom smislu, pomoću primene novih tehnologija moći će da se leče bolesti koje su se ranije smatrale neizlečivim.
— Kada sam shvatio da mogu da učestvujem u nečemu velikom i grandioznom, nikakve sumnje više nisam imao i počeo sam da radim u tom smeru. Kada sam imao 10 godina, čuo sam za radove ruskog naučnika Vladimira Demihova i američkog hirurga Roberta Vajta u oblasti transplantologije. Za mene je uvek nekako bila sasvim logična ideja da ljudi mogu da presade ne jedan ili dva organa, već nekoliko njih i to u bliskoj budućnosti. Zato je intervju doktora Kanavera koji sam pročitao pre nekoliko godina, za mene bio veoma prijatno iznenađenje.
Kada se može očekivati transplantacija i u kojoj državi će biti obavljena operacija?
— Nismo se vezali za neki određeni datum, to nije takmičenje gde je brzina ključna. Ipak, prema procenama doktora Kanavera, ako sve krene po planu, onda će se to desiti za dve godine. To je minimalni rok koji je neophodan za tehničke provere i sprovođenje naučnih istraživanja. Operacija će biti obavljena onda kada doktor i eksperti budu spremni i uvereni u svoj uspeh 99 odsto. Obavljanje operacije kako bi se napravili lepi snimci skupe eutanazije, to nije naš cilj. Koliko znam, nije određeno mesto gde će operacija biti obavljena.
Upravo sovjetski lekar, doktor Demihov, svojevremeno je sproveo prvo presađivanje glave psa. Osećate li nekakvu zajedničku vezu između te priče i vaše sudbine?
— Nisam sentimentalan i nisam sklon nekim asocijacijama u tom smislu. Dati pojekat nije povezan sa politikom i konkretnim državama, makar za sada. To će biti zajednički rad naučnika iz celog sveta, nadam se. Jedino što sada osećam je nekakvo prijatno nestrpljenje i saznanje da sam zaista spreman za nešto veliko u svom životu i da to počinje da se ostvaruje.
Da li ste već razmišljali šta biste voleli da uradite u svom novom telu? Šta biste najviše želeli?
— Želim da odem na odmor. Sada mnogo radim i na pravi odmor već dugo nisam išao. Ali, iskreno govoreći, cilj čitave procedure je da se povrati samostalnost i nezavisnost teško bolesnim ljudima. Kad je ja dobijem, pokušaću da saznam, da osetim kako je divno živeti običan život jednog zdravog čoveka, zdravijeg nego što sam ja sad. Želim da poručim svim ljudima jednu jednostavnu stvar, a to je da nikada ne smeju da se predaju. Evo, pogledajte mene ili druge ljude sa ograničenim mogućnostima ili narušenim zdravljem. Treba se maksimalno truditi, raditi, učiti i život će uvek biti interesantan, poseban, pun prijatelja i nezaboravnih momenata.
