„Imamo dokaze da su napadi na nekoliko zemalja, pre svega na Francusku, planirani iz Sirije“, rekao je Fransoa Oland na konferenciji za štampu u Parizu. „Moja dužnost je da učinim sve kako bismo bili informisani o pretnjama za našu zemlju“, poručio je pravdajući napad.
Francuska će bombardovati položaje organizacije Islamska država, koju je Oland označio kao glavnog krivca za talas izbeglica koje stižu u Evropu.
„Hiljade porodica beži od Islamske države, od zlodela koja čine“, rekao je francuski predsednik u Parizu, dovodeći u vezu izbegličku krizu sa napadima na Siriju. Francuska neće da šalje vojnike u ovu zemlju, jer to „nije realno“, već se za borbe na terenu oslanja na lokalne snage koje obučava i naoružava. To je i taktika koju primenjuje koalicija predvođena Vašingtonom, koja bombarduje položaje Islamske države u Iraku i Siriji. Francuska, koja učestvuje u ovoj koaliciji, do sada je ograničavala napade na Irak.
Oland tvrdi da sirijski predsednik Bašar el Asad mora da ode.
„On bombarduje svoje ljude i koristi hemijsko oružje“, kaže francuski predsednik. Isti argument, o korišćenju hemijskog oružja, Oland je izneo kada je u avgustu 2013. godine pravio planove za napad na Siriju. Tome se usprotivila Rusija i do napada nije došlo.
„Već tri godine se postavlja pitanje šta da se radi. Ostanak Bašara el Asada nije moguć. Rusija je saveznik sirijskm režimu, to ne znači da je večni saveznik Bašara el Asada. I Rusija hoće da pronađe rešenje“, poručio je francuski šef države.
Ulazak Francuske u koaliciju protiv Sirije je znak da se sukob širi. Međunarodne okolnosti, međutim, nisu iste kao pre dve godine. Pozicije Moskve i Vašingtona su se približile od kada je Zapad prepoznao da je njegov glavni protivnik u Siriji ekstremistička organizacija, a ne Asadov režim, iako i dalje priželjkuje njegovo rušenje.
Dogovor koji je tokom leta postignut sa Iranom oko njegovog nuklearnog programa otvorio je vrata Teheranu da se aktivnije uključi u rešavanje bliskoistočne krize. Rusija i Iran ne žele nasilno rušenje sirijskog predsednika i traže političko rešenje. Moskva je protiv bombardovanja, jer ono samo pogoršava nevolje civilnog stanovništva. Dokaz je i to što bombardovanje američke koalicije, koje traje već dve godine, nije ništa promenilo. Islamska država je, naprotiv, osvojila nove teritorije. Na to je ukazao i bivši francuski ministar odbrane Erve Moren, nakon što je Oland saopštio da će i Francuska bombardovati Siriju.
U međuvremenu je postignut međunarodni dogovor da je Siriji potrebna prelazna vlada u kojoj bi svi učestvovali, sa izuzetkom ozloglašene organizacije. To znači da je potrebno organizovati izbore pod međunarodnom kontrolom. Sa ovim rešenjem se slaže i Iran, glavni Asadov saveznik. Ali razlike ostaju. Rusija i Iran žele da sirijski predsednik zadrži ovu ulogu tokom prelaznog perioda, što sirijska opozicija, koja je razbijena i u egzilu, odbija. Ona više nema uticaja na terenu gde se sirijska vojska bori sa Islamskom državom.
Sirija se pretvorila u teren sukoba koji je prevazilaze. Glavni sukob je između šiita i sunita oko podele zona uticaja, što vodi do novih granica na Bliskom istoku i novih država, sunitskih i kurdskih. Organizovanje međunarodne konferencije o Siriji je za sada isključeno, pošto neki od glavnih protagonista, poput Irana i Saudijske Arabije, odbijaju da sednu za isti pregovarački sto.
