I pored očajnog šuta za tri poena (4 od 30), upravo su nam trojke Bogdanovića, Ercega i, kako su ga nemački novinari prozvali, doktora Bjelice donele još jednu pobedu na Evropskom prvenstvu u košarci. Čekali smo dugi niz godina da ponovo imamo reprezentaciju kao onu koja je pobedila Litvaniju u finalu Evropskog prvenstva 1995. godine predvođenu sadašnjim selektorom Đorđevićem (u finalu šutirao trojke 9 od 12) ili kao onu koja je predvođena Divcem, Bodirogom i Gurovićem osvojila svetsko zlato u Indijanapolisu, pobedivši Ameriku na domaćem terenu u četvrtfinalu i strašnu Argentinu u finalu. Čekali smo i dočekali da naši reprezentativci ponovo počnu da daju trojke koje će se pamtiti i prepričavati za pet, deset, dvadeset godina.
Trojka Đorđevića u finalu Kupa evropskih šampiona protiv Huventuda 1992. godine, trojka Hrvatima 1997. godine na Evropskom prvenstvu od ruke istog košarkaša. Trojke Stojakovića u NBA i Gurovića na pomenutom prvenstvu u Indijanapolisu. Kecmanova trojka Ciboni 0.6 sekundi pre kraja utakmice sa pola terena usred Zagreba u finalu regionalne lige. Teodosićeva trojka protiv Španaca u četvrtfinalu na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine. Da, trojke nam zaista jesu u venama.
Ako su mnogi prošle godine sumnjali u Đorđevića i naše reprezentativce, onda ove godine oni zaslužuju našu bezrezervnu podršku, čak i kada Teo šutira 0 od 9, jer pamtimo trojku sa deset metara preko Garbahose i jer znamo da će ih dati neko drugi — Bogdanović, Erceg, Nedović, Bjelica. Treba ići polako, pobedili smo samo u dve utakmice, ne smemo da letimo mi navijači i odmah da vičemo da je zlato naše, još ima mnogo da se igra. Igrači to sami znaju i ne treba im to ponavljati.
Da stvar bude još lepša, juče je srpska trojka ostvarila duplu pobedu. Poslednji lepi dani leta, već se oseća zahlađenje, ali još mogu da se obuku šorts i majica, obuju „džordanke“ i pravac beton, da se igra basket i „cepa“ mrežica.
Tereni Košarkaškog kluba Partizan na Kalemegdanu, tribine pune gledalaca. Čuje se tapkanje brojnih lopti, pedesetak šutera se zagreva i vežba gađanje. Dobar znak da će drugu godinu zaredom takmičenje „Trojka iz bloka“ u organizaciji Humanitarne organizacije Srbi za Srbe proteći kako treba. Nije bitan pobednik, bitno je da se pomogne socijalno ugroženim porodicama sa četvoro i više dece širom Balkana, što ova organizacija radi već punih deset godina uz pomoć donatora iz Srbije i širom regiona i sveta.
„Ovo je dvadeseta ’Trojka iz bloka‘ u ovoj sezoni, a od 2012. godine od kada smo počeli sa ovom akcijom organizovali smo preko pedeset humanitarnih šutiranja trojki. Sav novac ide za izgradnju kupatila za socijalno ugrožene porodice, a novo druženje zakazujemo 11. septembra u Zemunu na terenima Osnovne škole ’Svetozar Miletić‘“, kaže Miloš Simović, portparol Humanitarne organizacije Srbi za Srbe i jedan od organizatora akcije „Trojka iz bloka“.
Obični prolaznici zastaju, ljudi silaze, neplanirano se prijavljuju, šutiraju u pantalonama i košuljama, neki od takvih čak ulaze i u finale. Mnogo je devojka i omladine, budućih Danilovića, Stojakovića, Kalinića, sestara Dabović.
Trojke pljušte, šutira se na sva četiri koša. U pauzama šutiranja beogradski reperi Ujka Džo, Škabo i Sale, Bore i Stefan, članovi grupe THC Familija dižu atmosferu. Stiže i finale. Petnaest najboljih! Novinar Sputnjika nije među njima, iako je spasao svoju čast i čast redakcije pogotkom prilikom poslednjeg šuta. Šarena vredi dva, ali daleko je to od finala.
„Ovo je sjajna manifestacija, koja ujedinjuje dve stvari — sport, gde se ljudi okupljaju i druže, i mogućnost da se nekom pomogne. Ja se nisam proslavio danas, dao sam samo dve trojke, ali to nije bitno, bitno je da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija“, rekao je student Marko Kordić, jedan od učesnika turnira.
Ređaju se najbolji trojkaši, među kojima je i pet dečaka. Jedva da imaju po deset godina, ali bez problema izbacuju lopte i one redovno prolaze kroz koš.
Na red dolazi momak od dvadesetak godina. Kreće. Cepa mrežicu jednom, dvaput, triput, četvrti put, pet put, ulazi dupla! Na tribinama euforija, kao da gledamo Bjelicu koji se podiže i pečatira Špancima i Nemcima sudbinu! Kao da ponovo vidimo Saleta Đorđevića kako na desetogodišnjici osvajanja Partizanove evropske titule na zahtev publike ponavlja čuvenu trojku iz Carigrada!
Momak koji je oduševio sve prisutne zove se Nikola Pejović i nije mu prvi put da osvaja prvo mesto na „Trojci iz bloka“. To je već uradio ove godine na istom turniru na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Iza njega su Dušan Repajić sa 20 i Nikola Tiosavljević sa 16 pogodaka. Oni su najbolji od 154 učesnika turnira, ali svi su pobednici jer će njihova pomoć za nekoliko dana stići na pravu adresu.
Istina je da su Hrvati bolji u fudbalu od nas, u reprezentativnom naravno, ali košarka je naša. Ona je ta koja nas dovodi do ludila, zbog nje se nerviramo i gubimo živce, ali ona nam isto tako donosi i najviše radosti i sreće. A trojke tu igraju glavnu ulogu.
