Obraćajući se ministrima spoljnih poslova EU i država-kandidata za članstvo na sastanku u Luksemburgu, Dačić je podsetio na period za nama u kojem je, kako je rekao, bilo nekoliko veoma pozitivnih događaja, koji su, prema njegovom uverenju, još jednom potvrdili opredeljenje Srbije i pravac kojim se ona, ali i čitav Zapadni Balkan, kreću.
„Potpisivanjem četiri sporazuma u Briselu rešena su neka od najvažnijih pitanja u vezi sa svakodnevnim životom, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Verujem da su ovi sporazumi veoma bitni i za ukupnu stabilnost regiona“, rekao je Dačić.
Srpski ministar je podsetio i na uspešno okončan ovogodišnji Samit o Zapadnom Balkanu, na kome je potvrđena posvećenost lidera regiona pomirenju i saradnji, evropskim vrednostima i realizaciji nekih od najvažnijih projekata koji predstavljaju zajednički interes svih država tog regiona.
„Nažalost, pred nama se nalazi i nekoliko tema koje izazivaju zabrinutost i koje traže da se svi veoma ozbiljno, intenzivno i brzo angažujemo“, naveo je šef srpske diplomatije.
Posle brojnih tragedija migranata koje su desile, nemoguće je, kako je kazao, ne uvideti najhitniju potrebu da svi zajedno odgovorno i energično pristupimo rešavanju gorućeg i verovatno najvećeg problema Evrope i njenog okruženja u ovom trenutku.
„Srbija je jedna od zemalja koja je na udaru velikog talasa migranata iz ratom zahvaćenih područja. Našli smo se na glavnoj ruti seoba, na specifičnoj poziciji između država-članica EU. Migranti nemaju drugog načina da kopnenim putem uđu u Srbiju, osim da pre toga pređu preko teritorije EU, koja je nakon toga većini opet glavni cilj kretanja“, ukazao je Dačić.
Istakavši istorijsku ulogu regiona Balkana kao raskršća i epicentra dešavanja, Dačić je rekao da Srbija nažalost ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama, interno raseljenim licima i seobama.
„U Srbiji boravi 44.000 izbeglica iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, a od 220.000 interno raseljenih lica koja su napustila KiM posle 1999. godine, svojim domovima se vratilo samo 1,9 odsto njih“, naveo je Dačić.
On je ukazao da ne treba zaboraviti da Srbije pre svega ima obavezu prema njima, jer taj problem, kako je rekao, nije manji od problema migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.
„Međutim, današnja situacija i činjenica da je od početka ove godine do kraja avgusta državnu granicu Srbije ilegalno prešlo preko 120.000 ljudi, od kojih je nameru da zatraži azil u Srbiji iskazalo nešto manje od 108.000 lica, za nas predstavlja novu, veoma kompleksnu vrstu izazova“, precizan je Dačić.
Istakao je da se angažovanje Srbije ne sastoji samo od pružanja pomoći onima kojima je ona potrebna, već i od borbe protiv kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi, eksploatišući njihovu nesreću.
