Meni je za koji dan pedeseti rođendan. Ljudi svašta čine u tim godinama, mahom ludorije. Da li je ovaj dramatičan preokret u mom životu takva jedna ludost srednjih godina?
Imam udoban i ostvaren život, zaokruženu karijeru, materijalnu obezbeđenost, a iznad svega manje-više potpunu nezavisnost i nekakav ugled čoveka od integriteta. Da li se nezavisnost i ugled moraju žrtvovati, ili makar isprljati, u pesku političke arene? Ivica Dačić, koji je svoje talente za ubeđivanje pokazivao od Argentine do Ist Rivera, ubedio je i mene, rekavši da me je pozvao upravo zbog nezavisnosti i integriteta.
Ima trenutaka kada politika više nije dnevna borba za vlast, već borba za opstanak zemlje. Tada bi trebalo da svi u njoj učestvuju. To se desilo pre 100 godina, kada su svi umni ljudi Srbije priskočili u pomoć, voleli Pašića ili ne, čak i zadrti republikanci. Mnogi su napuštali gospodske živote evropskih profesora.
Kako ja zamišljam svoje delovanje u ovoj Partiji? Ne zanimaju me poslanička, ministarska, odbornička mesta. Ne zanimaju me igre moći, ni u Partiji niti izvan nje.
Zamišljam da ću povećati obim onoga što i inače radim. Dakle, povazdan razmišljam o tome kuda ide Srbija, šta je čeka, da li možemo da iskoristimo iskustva iz prošlosti da se pripremimo za te mutne virove i brzake strašnog istorijskog toka. Koje ideje i iskustva nam koriste? Šta da odbacimo? Pojedinac, niti može da shvati svu složenost naše stvarnosti, niti može da utiče na nju. Moćna organizacija kao što je SPS, može da umreži misleće ljude širom Srbije. To me je opredelilo za SPS. Svi znate da sam prethodno podržavao jednu sasvim drugačiju opciju, koju zastupaju ljudi koje i dalje veoma cenim i poštujem. Međutim SPS mi omogućava širi delokrug. Neće mi biti teško da obilazim sela i gradove naše zemlje, da saznam šta tamo ljudi misle, kako vide Srbiju za 10 ili 20 godina? Voleo bih da takvu raspravu potpuno demokratizujemo i da je pokrenemo na društvenim mrežama. Puna je Srbija pametnih i preduzimljivih ljudi, koji već grade budućnost. Hajde da napravimo „brejnstorming“ na nacionalnom nivou. Hajde da onda stvorimo idejnu platformu za budućnost, zasnovanu na nespornim idejama, koje prihvata većina naroda, ili makar njegov najumniji deo. A koje su to ideje? Njihov pun obim ćemo saznati nakon ovog velikog posla. Ali, čini mi se da su dva osnovna načela nužni deo svake ozbiljne političke platforme. To su socijalna pravda i nacionalno dostojanstvo.
Razume se, sve to može da propadne. Politika je, verovatno, kao tamni vilajet iz bajke. Ko uđe, kaje se, ko ne uđe, isto se kaje. Možemo da ostanemo napolju, i da pljuckamo po politici i političarima, kao ona dvojica čiča u „Mapet šou“. A možemo da pričamo svojim unucima, daće Bog da ih bude što više, kako smo u odsudnom času nešto pokušali. Hajde da pokušamo!
P. S. Od danas nisam više član Upravnog odbora RTS. Ponosan sam što sam bio deo nacionalnog servisa.
