Dokument koji je danas zvanično objavljen već je dostupan na sajtu Federalnog registra. Za dokument je odgovoran Stejt department, a poziva se na Zakon o neširenju nuklearnog oružja. Njime su predviđene kazne za inostrane kompanije i privatna lica koja vrše isporuke Iranu, Siriji i Severnoj Koreji, i koja nabavljaju robu i tehnologije i pružaju usluge koje potpadaju pod višestruke kontrolne spiskove.
„Radi se o zakonu i različitim podzakonskim aktima, kao i razgranatom sistemu direktivnih dokumenata, koji ograničavaju saradnju američkih kompanija sa inostranim preduzećima ako ta saradnja predstavlja opasnost za nacionalnu bezbednost SAD. Zato se pod udarom ovog zakona i sličnih zakonskih akata nalaze one države prema kojima SAD ima određene spoljnopolitičke zahteve“, rekao je Aleksandr Šatilov, dekan Fakulteta sociologije i politikologije na Finansijskom univerzitetu Vlade RF.
Na spisku preduzeća koja su se našla na udaru novih sankcija su mnoge ruske naftne i gasne kompanije. Time se najviše utiče na osnovne izvozne stavke Rusije. SAD takođe pokušavaju da uticaj ovih sankcija nekako prošire i na druge države koje poslovno sarađuju sa Rusijom, na primer Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate.
„Čini mi se da je Amerika sav svoj resurs sankcija već iscrpela. Psihološki neće biti dodatnih udara jer se mi već dugo nalazimo pod sankcijama i manje-više nikakvu razliku tim povodom ne osećamo. Što se tiče konkretnih projekata, mislim da ipak može biti određenih problema. Naime, Rusija taktički sarađuje sa evropskim partnerima i američkim kompanijama. S druge strane, i ako dođe do nekih problema, oni neće biti nepremostivi. Mnogo je, u tom smislu, lošije ono što SAD rade protiv Rusije na svetskim tržištima nafte. To je, čini mi se, mnogo problematičnije od sankcija koje se u ovom slučaju uvode protiv određenih preduzeća“, zaključio je Šatilov.
