Izbeglice iz Sirije, Iraka, Avganistana imaju unapred planiranu rutu do Nemačke i skandinavskih zemalja i Srbija im nije u tim planovima, pa čak ni Austrija i Češka, zemlje koje su mnogo razvijenije, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić objašnjavajući da ne postoji nikakav plan za naseljavanje ovih ljudi u Srbiji.
Srbija treća sigurna zemlja?
Srpski mediji preneli su danas da će Mađarska vratiti veliki deo izbeglica koje su u ovu zemlju pokušale da uđu iz Srbije. Postoje i najave da će Mađarska usvajanjem amandmana i uključivanjem Srbije u grupu takozvanih trećih sigurnih zemalja sredinom ovog meseca moći da odbaci sve tražioce azila. To bi značilo da bi svi oni bili vraćeni u Srbiju.
Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prva kaže za Sputnjik da veliki broj ljudi koji ne žele da traže azil u Mađarskoj već biva vraćen u Srbiju, sporazumom o readmisiji. Kad bi Mađarska usvojila novu listu, gde bi Srbija bila na listi sigurnih trećih zemalja, zahtev svakog izbeglice koji bi tražio azil u Mađarskoj bi bio odbačen. To bi zaista, objašnjava Kovačević, dovelo do teoretske mogućnosti da, s obzirom na to da oni ne ispunjavaju uslove da traže azil u Mađarskoj, budu vraćeni u Srbiju.
Poražavajući presedan
„Međutim, zaista se nadam da se to neće desiti, jer kriterijumi koji treba da se ispune da bi neka država bila proglašena sigurnom trećom zemljom su kriterijumi koje Srbija sigurno ne ispunjava. Stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja od zemlje-članice EU bi zaista bilo poražavajuće. Srbija nije sigurna zemlja i to je rečeno još 2012. godine od strane UNHCR-a, tj. kancelarije visokog komesara UN za izbeglice“, precizira Kovačević za Sputnjik.
Pitanje je da li će ti ljudi ostati u Srbiji ali će se sigurno, smatra Kovačević, tim ljudima otežati da probiju taj, kako kaže, bedem koji je napravila Mađarska.
„Ako se vrate, Srbija će ih prihvatiti, ali Srbija nema tendenciju da zatvara te ljude u neke kampove ili da ih dalje vraća u Makedoniju. Po povratku će oni najverovatnije biti pušteni na slobodu i ponovo će pokušati da se na neki način domognu zemalja EU koje svakako nisu kao Mađarska“, konkretizuje Kovačević.
On kaže da nije siguran šta se može desiti kad se Mađari u potpunosti zatvore, odnosno da li će izbeglice i dalje preskakati ograde ili će krak njihovog puta da ode ka Hrvatskoj i Rumuniji.
Azil traže tek na kraju puta
„U svakom slučaju, ti ljudi neće odustati od svog puta. Oni će se možda vratiti u Srbiju na neko vreme, ali ponovo će pokušati da pređu. Klasičan primer vam je sadašnja situacija. Nekoliko puta nedeljno se vrati nekoliko desetina, čak možda i stotina Sirijaca, Avganistanaca, Iračana koji su ušli u Mađarsku, pa ih je tamo uhvatila mađarska policija, ali nisu hteli da traže azil. A čim kažu da neće da traže azil, onda ih smatraju nelegalnim migrantima i vraćaju ih nazad u Srbiju prema sporazumu o readmisiji“, zaključuje Kovačević.
Izbeglice, kako nam pojašnjava ovaj pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, ne žele da budu registrovane kao tražioci azila u Mađarskoj zato što ne žele da odu u zatvoreni kamp. Onog momenta kad odu u kamp, njima se možda poremete neki planovi da nastave svoj put dalje ka Nemačkoj i Švedskoj, ili može da im bude odbačen zahtev za azil u nekoj od drugih zemalja jer su registrovani kao tražioci azila u Mađarskoj.
