Uprkos mitingu ispred Parlamenta, Vrhovna rada ipak je podržala izmene koje je predložio ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Moskva, međutim, smatra da one nisu u skladu sa Minskim sporazumom.
Demonstranti, među kojima su najaktivnije pristalice radikalne partije Sloboda, bacaju na policiju dimne bombe, koriste drvene palice i suzavce. Eksplodirala je i granata prilikom koje je jedan policajac poginuo, a jedan ostao bez noge, dok nijedan od učesnika protesta nije stradao. Policija je javila da je odgovornog za bacanje granate uhapsila.
Istovremeno, sukobi se odvijaju i kod hotela „Kijev“, gde su demonstranti stigli posle povlačenja od skupštine ka Marijinskom parku. Paralelno sa dešavanjima ispred Parlamenta, poslanici partije Sloboda okupirali su unutar parlamenta govornicu uzvikujući parole „sramota“ i lupajući praznim flašama o stolove.
Predsednik Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov je tim povodom rekao da se ovo dešava kao povratna reakcija, s obzirom na to da je trenutna kijevska vrhuška došla na vlast zahvaljujući istim tim radikalnim nacionalistima.
„Porošenko, Jacenjuk, Turčinov, na sve načine su ih bodrili po celoj Ukrajini, tako da nije ni čudo što su sada i sami postali njihove žrtve. Nacionalisti žele punu vlast u Ukrajini, tako da im ni (Angela) Merkel ni (Fransoa) Oland, a samim tim ni Minski sporazum, neće promeniti stav. Porošenko pokušava da manevriše, ali sve je očiglednije da mu ništa od toga ne polazi za rukom“, kaže Puškov.
Kada je reč o izmenama Ustava koje je Vrhovna rada usvojila, Puškov naglašava da one ne podrazumevaju dodelu specijalnog statusa Donbasu i ne poštuju interes ljudi koji žive na istoku.
„To je licemerni pokušaj Porošenka da pokaže Evropi da se u Kijevu poštuje Minski sporazum, kako bi kasnije mogao da kaže da ga Donbas i Rusija ne poštuju“, naglašava Puškov.
Međutim, dodaje on, za radikale je čak i ovo neprihvatljivo, jer je njima potrebno da se uspostavi ultradesničarska diktatura koja je bazirana na rusofobiji, zanemarujući činjenicu da polovinu stanovništva Ukrajine čine upravo Rusi.
O tome da izmene nisu u skladu sa Minskim sporazumom za Sputnjik je govorio i Vladimir Olejnik, narodni poslanik ukrajinskog Parlamenta. Prema njegovim rečima, trenutno jedinstveni centar koji koliko-toliko drži Ukrajinu jeste Ambasada SAD.
On kaže da je ovo glasanje bilo drugo po redu, a da bi izmene bile usvojene neophodno je na sledećem zasedanju osvojiti 300 glasova. Međutim, nastavlja on, te izmene nisu prema Minskom sporazumu, a to je da se Donbasu dodeli poseban status, ali i sprovedu preliminarni dogovori sa predstavnicima Donjecke i Luganske narodne republike.
„Trenutno se vodi oštra borba između onih koji su manje-više liberalni i onih koji su u partiji za rat. Jedino ko može sada da pomogne u rešavanju problema je Ambasada SAD, međutim pitanje je koliko će i oni uspeti, jer je situacija sve gora i gora, a ekonomija sve lošija. Na kraju, situaciju će odlučiti onaj predsednik koji ode u Donjeck i Lugansk i započne direktne pregovore. Ne verujem da je Porošenko za to sposoban, jer je upravo on predstavnik partije koja je za rat“, zaključuje Olejnik.
Sledeće i poslednje glasanje koje bi trebalo da bude konačno za usvajanje izmena Ustava planirano je za oktobar, međutim, sudeći po situaciji, sve je manje izgleda da će Rada skupiti neophodnih 300 glasova.
Istovremeno, oglasilo se i rukovodstvo Zaporoške oblasti koje je takođe od ukrajinskog predsednika zatražilo specijalni status, zahtevajući veću slobodu u donošenju odluka, ali i prilikom korišćenja budžeta. Upravo ovaj potez Zaporožja izazvao je burnu reakciju Porošenka, s obzirom na to da je u poslednjem obraćanju veoma oštro izjavio da u Ukrajini neće biti nikakve federalizacije, samim tim ni specijalnih statusa.