Bozanić je u Rijeci rekao da sveti otac samo želi da se Srpska pravoslavna crkva upozna sa argumentima za kanonizaciju kako bi se ona dogodila u boljoj atmosferi dveju crkava.
Bozanić smatra važnim to što, kako je rekao, Srpska pravoslavna crkva ne ulazi u sam proces kanonizacije Stepinca, te da se ono što je po tom pitanju do sada učinjeno više neće preispitivati, odnosno da neće biti nikakve revizije procesa.
„Papa Franja ne želi da odustane od kanonizacije blaženog Stepinca jer je lično uveren u njegovu svetost te da Crkva u Hrvatskoj prihvata njegovu odluku koja otvara vremenski malo duži put do kanonizacije i traži više strpljenja i poverenja u vođstvo providnosti“, ističe hrvatski nadbiskup.
On je podsetio da je papa Jovan Pavle II u Mariji Bistrici 3. oktobra 1998. godine proglasio Stepinca blaženim mučenikom, čemu je, kako je naveo, prethodio složen proces detaljnog istraživanja i procenjivanja.
„Možemo reći da je proces pri Svetoj Stolici gotovo završen sa pozitivnim zaključkom, još samo predstoji sud Kardinalske komisije i zvaničnog proglašenja svetog oca“, rekao je Bozanić.
Međutim, dodao je, krajem jula prošle godine patrijarh SPC Irinej uručio je u Beogradu predstavniku za odnose sa državama u Državnom predstavništvu Svete Stolice nadbiskupu Dominiku Mambertiju pismo za papu Franju u kojem patrijarh iznosi svoje prigovore na kanonizaciju Stepinca.
„Budući da iz pisma patrijarha Irineja proizlazi da Srpskoj pravoslavnoj crkvi nisu dovoljno jasni argumenti po kojima je blaženi Alojzije svet, papa Franjo predložio je da se formira radna grupa sastavljena od katoličkih i pravoslavnih stručnjaka koja će zajedno preispitati ta njima sporna pitanja, kao i ratne događaje u vezi sa odnosima Hrvata i Srba u Drugom svetskom ratu po kriterijima celovite istine“, rekao je Bozanić i istakao da se „papa Franjo time odlučio na poseban, gotovo neočekivan ekumenski korak, bez presedana u istoriji“.
