Kako je listu saopštio ministar za evropske integracije Kosova Bekim Kolaku, jedan od razloga zašto bi EU mogla da požuri sa rešavanjem ovog pitanja jeste i porast simpatija prema Rusiji na Balkanu.
Iako proširenje izaziva nezadovoljstvo kod zemalja-članica Evropske unije, čekanje će ih „skupo koštati“.
Od vremena okončanja ratova na Balkanu 1999. godine najaktuelnije pitanje ostaje kako i kada će zemlje tog regiona ući u EU. Godine 2004. Evropskoj uniji se pridružila Slovenija, a 2013. godine Hrvatska. Ostale države — Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Srbija i takozvano Kosovo — „zapele“ su na putu ka evropskoj porodici u različitim etapama.
„Ekonomist“ ukazuje da Evropu brine, između ostalog, učešće Srbije u ruskim vojnim vežbama. Izvor među evropskim diplomatama izjavio je „Ekonomistu“ da odlučujuću ulogu po ovom pitanju ima Nemačka. List ovo naziva „Berlinskim procesom“.
Diplomata ukazuje da je napredak posebno primetan nakon što je Angela Merkel u julu posetila Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Već kroz mesec dana donet je niz sporazuma koji se tiču problema regiona. Na primer, srpske opštine na Kosovu su dobile više prava. EU je uspela da izdejstvuje vanredne izbore u Makedoniji. Osim toga, zaustavljena je i politika EU kojom je bilo blokirano pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.
Isto tako i SAD pokušavaju da ojačaju svoj uticaj na Balkanu od čijih su se problema posle 1999. godine postepeno distancirale. List tvrdi da su američki činovnici odigrali odlučujuću ulogu u pritiskanju Kosova da donese zakon o stvaranju suda za ratne zločine, a pomogli su i da se postigne dogovor o izborima u Makedoniji.
