Od početka izbegličke krize, premijer Vučić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović trude se da ubede građane da je Srbija potpuno bezbedna, ponavljajući da je među migrantima minimalan broj incidenata i da su miroljubivi. Takođe tvrde da Srbija ima dovoljne policijske i druge bezbednosne snage koje prate situaciju.
Međutim, vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da čak i uz najbolju organizaciju nema šanse da se sprovede iole relevantna bezbednosna provera migranata koji prolaze kroz Srbiju, iz prostog razloga što veliki broj ljudi ulazi u zemlju u kratkom roku. Među njima mogu biti i teroristi.
„Nijedna služba bezbednosti na području Balkana, uključujući i srpske, nije do sada bila upoznata sa situacijom na Bliskom i Srednjem istoku. Operativci ne govore jezike koje koriste ti ljudi. Potrebno je imati i kvalitetnu informacionu bazu da biste mogli da funkcionišete sa takvim novim izazovom. Zbog toga mislim da bezbednosne strukture regiona, počev od Grčke, Makedonije, pa Srbije, propuštaju izbeglice bez pokušaja da se sagleda šta bi oni mogli na duži rok da predstavljaju u bezbednosnom smislu“, kaže Radić.
Zaključuje da je svima na Balkanu samo stalo da ti ljudi što pre odu ka severu, jer ako među njima ima islamskih terorista, oni postaju tuđi problem.
S druge strane, profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić smatra da je šansa da islamski teroristi dođu u Srbiju sa migrantima minimalna i da građani treba da imaju poverenja u bezbednosne službe i Vladu Srbije, jer nisu same u ovom poslu.
„Postoje međunarodni sporazumi o razmeni poverljivih informacija i saradnji među službama bezbednosti, baze podataka o potencijalnim ili teroristima koji su već uključeni u neke strukture ID, ti podaci se razmenjuju. Pritom treba imati u vidu da migranti koji dolaze na našu teritoriju prođu Grčku i Makedoniju. Službe tih zemalja vrše ozbiljne provere, a nakon toga i naša policija obavlja trijažu izbeglica“, podseća Dragišić.
On dodaje da su pod apsolutnom kontrolom bezbednosnih službi osobe i organizacije za koje postoji sumnja, pa i dokazi da se bave regrutovanjem terorista, i da su regrutni centri u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, ali i u BiH pod kontrolom naših službi bezbednosti, ali i službi partnerskih zemalja koje sarađuju.
„I te kako vode računa o tome šta se tamo dešava, da se ne ostvaruju kontakti između tih ljudi i migranata, prate da li neko od ovih koji dolaze eventualno kontaktira neke ljude u Srbiji. I tu postoje procedure koje službe bezbednosti primenjuju u praćenju i kontroli pojava takvih lica. One su zakonom određene kao tajna, tako da obični građani nemaju uvid u to. Nemaju čak ni članovi parlamentarnih odbora koji kontrolišu službe bezbednosti“, tvrdi Dragišić.
Poziv predsednika SAD Baraka Obame premijeru Vučiću na samit o Islamskoj državi sledećeg meseca Zoran Dragišić vidi kao priznanje Vladi Srbije na onome što je dosad uradila u borbi protiv ekstremizma i terorizma, ali i kao lično priznanje premijeru, dok Aleksandar Radić susret lidera u Njujorku ocenjuje kao očigledan pokušaj da se leče posledice rata čiji se kraj ne nazire.
Interesantno je da je na samit o borbi protiv terorizma 29. septembra američki predsednik, pored Vučića, lično pozvao i premijera Kosova Isu Mustafu.
