Američki predsednik Ričard Nikson i državni sekretar Henri Kisindžer su 1971. godine izveli brilijantan potez, piše na stranicama „Nešenel interesta“ analitičar Atlantskog saveta Metju Barouz, podsećajući da su oni, koristeći strah Pekinga od Sovjetskog Saveza, zakoračili prema Kini i na taj način razdvojili dva komunistička režima.
Sada, međutim, kako navodi autor teksta, usled „iznenađujuće nepažnje“ Vašingtona, rusko-kineski odnosi su postali bliži nego ikada za poslednjih pedeset godina. Zahvaljujući tome, Peking i Moskva dobijaju mogućnost da preobraze svet po svom ukusu.
Analitičar tvrdi da sankcije protiv Rusije koje podstiču SAD primoravaju ruskog predsednika Vladimira Putina da se orijentiše na Istok, a posebno na Kinu. Dugoročna energetska budućnost Rusije sada je vezana za Aziju, a naftni i gasni sporazumi sa Kinom ojačaće „oslabljenu“ rusku ekonomiju.
Kina umesto suparnika dobija dragocenog partnera za stabilizaciju i modernizaciju Evroazije u kojoj Peking vidi ekonomsku budućnost.
U određenom stepenu, rusko-kinesko partnerstvo već postoji. Kina obično podržava inicijative Rusije u Ujedinjenim nacijama, podseća autor.
Pored podudarnosti evroazijskih ciljeva, dve zemlje imaju i mnoštvo drugih zajedničkih interesa. Ujedinjuje ih suprotstavljanje američkoj dominaciji, vrednosti demokratije i transparentnosti, kao i zajednička težnja multipolarnom svetskom poretku.
„U najgorem slučaju“, mogao bi da se pojavi novi dvopolarni sistem. Na jednoj strani će biti Kina, Rusija i „nekolicina“ autoritarnih režima Centralne Azije, a na drugoj Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i njihovi azijski saveznici i partneri, smatra autor teksta.
„Amerika će morati da odustane od svojih jednopolarnih težnji i da počne da deluje kao prvi među jednakima“, zaključuje autor članka.
Kako bi pronašao novu ravnotežu u odnosima s Rusijom, Vašington će morati da pristane na „veoma neugodne kompromise“. Autor ipak pretpostavlja da će se kandidati za predsednika SAD svi do jednog takmičiti u antiruskoj i antikineskoj retorici, propuštajući mogućnost da govore o tome kako njihova zemlja treba da deluje u uslovima svetskog poretka koji se menja.
„Zaslepljuju nas sklonost medija i brojnih kampanja da se bave glupostima, ne dajući nam mogućnost da vidimo velike strateške promene. Ipak, nova velika igra je već počela, a mi u njoj ozbiljno zaostajemo“, zaključuje Metju Barouz.
