Gasovod će takođe podstaći kompanije EU da investiraju u infrastrukturu u Jugoistočnoj Evropi, integrišući zemlje poput Rumunije i Bugarske, koje su trenutno u velikoj meri isključene od ostatka kontinenta.
Međutim, uprkos benefitima koje donosi, „Turski tok“, taj projekat takođe predstavlja i problem za Evropu.
„Obezbeđujući alternativni put za protok ruskog prirodnog gasa ka Evropi, a koji zaobilazi Ukrajinu, ’Turski tok‘ daje Rusiji mogućnost da isključi Ukrajinu kao tranzitnu državu od velikog značaja“, ističe „Stratfor“.
„Kremlj će naći način da prekine snabdevanje Ukrajine gasom bez isključivanja ostatak Evrope, što će pružiti mogućnost Moskvi da stekne prevlast nad Kijevom“, upozorava „Stratfor“.
Kao odgovor na ovo, Energetska zajednica Evropske unije u februaru je jasno iznela planove koji će ubuduće uključivati Ukrajinu u sva evropska energetska tržišta.
„Iako Brisel neće podsticati ’Turski tok‘, verovatno je i da neće stajati na putu njegove izgradnje, sve dok se Rusija bude pridržavala trećeg energetskog paketa“, zaključuje se u izvještaju „Stratfora“.
