Situacija u Makedoniji posle zatvaranja granica prema Grčkoj zbog najezde migranata na ivici je sukoba. Dodatno zaoštravanje nastupilo je posle odluke makedonskog predsednika da uvede vanrednu situaciju i pošalje vojsku u ovaj pogranični deo države, čime je nekoliko hiljada migranata ostalo u tampon-zoni, na prelazu između Grčke i Makedonije.
U međuvremenu, jedna grupa od 300 migranata uspela je da se probije i pređe na makedonsku teritoriju, a u dogovoru sa UNHCR-om makedonske vlasti su potom obezbedile vanredni voz i dozvolile migrantima da sa železničke stanice u Đevđeliji krenu za Srbiju.
Makedonske vlasti su danas najavile da će ubuduće ulazak u Makedoniju biti dozvoljen samo ograničenom broju migranata iz „ranjivih kategorija“.
Jake policijske snage i dalje su raspoređene duž granice sa Grčkom. Međutim, politički analitičar iz Skoplja Milenko Nedelkovski za Sputnjik kaže da je Makedonija previše mala zemlja da bi mogla da se sama izbori sa ovakvom navalom migranata.
Time for the EU to give back that Nobel Peace Prize? #Macedonia http://t.co/kFQbRq8d4n pic.twitter.com/mNczYYU0TJ
— EuropeanAlternatives (@EuroAlter) August 21, 2015
Nedelkovski uz to sumnja da su u pitanju „samo“ migranti jer, kako kaže, u pitanju su uglavnom mladi muškarci, što je po njemu neobično, budući da dolaze iz zemlje koja je tradicionalna, i u kojoj se porodica ne ostavlja za sobom.
„U kojoj to državi kad se beži dolaze samo muškarci, a žena i deca ne?!“, kaže on.
Na pitanje da li će Makedonija da ovo pitanje rešava kao i Srbija — pravljenjem prihvatnih centara — sagovornik Sputnjika kaže da je Makedonija već jednom, posle rata Srbije i NATO-a, imala prihvatne centre, ali da je tada oko 150.000 Albanaca ostalo u državi što je, ističe on, potpuno promenilo etničku strukturu države.
„Mi u Makedoniji ne možemo da rešavamo probleme rata koje su izazvale druge države. Mi nismo izazvali rat ni u Siriji ni u Iraku. A sada se od nas očekuju da primamo ljude. Sve je to uredu, kad neko kaže da je u pitanju humanitarni deo, to je tačno. Ali, u pitanju su migranti gde je 90 odsto muškaraca. Gde su žene i deca?! Ako je humanitarno, kako to da žene i deca ne dolaze“, pita on.
Nedelkovski napominje da ne želi da se bavi spekulacijama, ali je veoma indikativno to što je u pitanju vrlo mlada i to muška populacija što, kako dodaje, budi sumnju da se možda među migrantima „kriju“ i pripadnici Islamske države.
Nedelkovski za Sputnjik opisuje i šta rade migranti kada uđu u Makedoniju. On napominje da su građani pograničnih mesta tražili pomoć od države, jer je su migranti počeli vrlo slobodno da se ponašaju.
„Prvo, ulaze ljudima u kuće i sedaju za sto. Nisu bili agresivni, ali su ipak izazivali neprijatnost svojim prisustvom“, navodi on.
Incidenti ne prestaju nakon što je makedonska vlada odlučila da uvede vanrednu situaciju u pograničnim zonama na jugu ka Grčkoj i severu ka Srbiji. Tokom sukoba sa policijom njih pet je lakše povređeno. Pojedini migranti se žale na brutalnost makedonskih bezbednosnih snaga. Međutim, zabeležen je i slučaj kada je jedan migrant ubo nožem policajca u stomak prilikom kontrole dokumenata.
Po ovom pitanju se oglasio i makedonski premijer Nikola Gruevski, poručivši da je pitanje migranata nešto o čemu treba da brine Evropa, dok je portparol makedonskog MUP-a Ivo Kotevski optužio Grčku da, iako je članica EU, uopšte nije kontrolisala granicu i da je, štaviše, organizovano prevozila izbeglice do granice sa Makedonijom.
Why are the headlines about the waves of migrants on EU's borders and not how we destroyed the countries they all come from?
— Simon Varwell (@simonvarwell) August 21, 2015