Retko kada se ishod nekih izbora prognozira sa izvesnošću sa kojom se govori o vanrednim parlamentarnim izborima na koje će Grci izaći u septembru — pobednik će biti Aleksis Cipras, iako bi se na osnovu previranja na grčkoj političkoj sceni moglo drugačije zaključiti.
Cipras je izabran za premijera na osnovu programa protiv mera štednje koje su Grčku dovele do bankrota i humanitarne krize. Šest meseci kasnije, potpisao je jedan od najgorih diktata koji su međunarodni kreditori nametnuli Atini od 2009. godine.
Nakon iscrpljujućih pregovora sa šefovima evrozone i borbe protiv Nemačke oličene u ministru finansija Volfgangu Šojbleu, raspisao je referendum na kom je od Grka tražio da odbace ponižavajuće uslove koji su od tražili da prihvate, a onda je, pošto ga je velika većina sunarodnika podržala, uradio upravo suprotno, odnosno pristao na mere koje su bile još oštrije od onih o kojima su se izjašnjavali.
To je izazvalo bunu u redovima njegove partije nove levice, Sirize, koju je potom napustilo krilo koje ga je optužilo za izdaju i osnovalo novu partiju. Cipras je morao da se osloni na desnicu i partije koje Grci više ne mogu da smisle — socijaliste iz Pasoka i desničarsku Novu demokratiju.
To, međutim, nije smanjilo njegovu popularnost, kao ni šanse da ponovo bude izabran. Naprotiv. Ankete pokazuju da njegova partija ima poverenje 40 odsto Grka, a sam Cipras ima podršku 60 odsto sunarodnika.
U čemu je tajna?
Grci u Ciprasu vide veštog i mudrog političara koji još nije uspeo da na sebe navuče bes koji gaje prema dugogodišnjim predstavnicima političkog establišmenta. Na njega i dalje gledaju kao na autsajdera, daleko od omraženih klanova Papandreua, Micotakisa i Karamanlisa koji su vodili grčku politiku poslednjih šezdeset godina. Grci žele nove snage i mladi Cipras je njihov heroj.
Plan za izlazak iz krize koji je potpisao ne doživljavaju kao poraz, već kao diktat na koji je bio dužan da pristane kako zemlja ne bi izašla iz evrozone, protiv čega je bila većina Grka. Mnogi su razočarani ishodom pregovora, ali veruju Ciprasu kada kaže da je učinio sve da ih odbrani od neumoljivog Šojblea. Sa izvesnim ponosom gledaju na potres koji je njihova borba izazvala u Evropi, koja se podelila na one koji su za nemačku politiku i one protiv nje. Ciprasu pripisuju da je uspeo da unese razdor među omraženim kreditorima iz evrozone sa jedne strane i Međunarodnog monetarnog fonda sa druge, čija se direktorka Kristin Lagard sada uporno zalaže da se Grčkoj otpiše dug.
Iako je nov na političkoj sceni, Cipras je pokazao da je političar sa iskustvom i instinktom velikog državnika, koji se ne plaši rizika, ali je spreman da odstupi kada mu političke okolnosti ne idu na ruku i sačeka trenutak u kom će biti moguće da sprovede politiku koju je obećao svom narodu. Grci mu veruju, i zbog toga će dobiti izbore.
