Sa ministrom odbrane Srbije Bratislavom Gašićem razgovarali smo nakon njegovog susreta sa ruskim kolegom Sergejom Šojguom u Alabinu. Dva ministra razmotrila su bilateralnu saradnju, kao i unapređenje saradnje u oblasti obrazovanja. Očekuje se i da do kraja godine stignu dva helikoptera Mi-17V-5, za koje će uskoro biti potpisani predugovori.
Kako ocenjujete novu srpsko-rusku vojnu saradnju?
— Bilateralna vojna saradnja Srbije i Rusije u poslednjih nekoliko godina je u zamahu. Težište je na vojno-tehničkoj saradnji, zajedničkoj obuci i vežbama. Od 2012. godine, kada je sprovedeno 12 zajedničkih aktivnosti, obim saradnje višestruko se povećao, pa su ruska i srpska vojska tokom prošle godine imale 34 zajedničke aktivnosti, uglavnom u oblasti obuke i vežbi. Prošle godine održana je zajednička vežba „Srem 2014“ na poligonu u Nikincima, a ove godine planirane su dve vežbe u Ruskoj Federaciji. Jedna je vežba Specijalne brigade Vojske Srbije i Vazdušno-desantnih jedinica Oružanih snaga RF, a druga zajednička srpsko-ruska letno-taktička vežba. Naši tenkisti dve godine učestvuju na Tenkovskom biatlonu na Međunarodnim vojnim igrama. Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije general armije Valerij Gerasimov posetiće Srbiju u oktobru. Iako bilateralna vojna saradnja još uvek nije na nivou kao sa drugim evropskim zemljama, mislim da smo postigli veliki napredak u poslednjih nekoliko godina i da će se taj trend nastaviti.
Kako Zapad gleda na intenziviranje naše saradnje sa Rusijom, i obrnuto — kako Ruska Federacija gleda na našu saradnju sa Zapadom?
— Srbija je vojno neutralna zemlja i opredeljeni smo za razvoj i unapređenje vojne saradnje sa svim partnerima, i sa Ruskom Federacijom i sa SAD i sa Kinom i sa državama članicama NATO-a i Partnerstva za mir. Naša odbrambena politika u skladu je sa našom spoljnom politikom i definisanim nacionalnim interesima i počiva na četiri stuba spoljne politike. Prioriteti su nam interesi naše države i naše vojske, a za naše oružane snage prioritet je jačanje operativnih i funkcionalnih sposobnosti kroz zajedničke vežbe i obuku sa svim partnerskim zemljama. Sve aktivnosti međunarodne vojne saradnje, bilateralne i multilateralne, transparentne su i otvorene, kako se ne bi stekla pogrešna percepcija bilo koje od država partnera.
Ministarstvo odbrane je saopštilo krajem prošle godine da je Srbija najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. Kakvi su naši potencijali i ko su kupci?
— U poslednjih pet godina ostvarena je stabilnost u izvozu naoružanja i vojne opreme u prosečnoj vrednosti od oko 250.000.000 dolara na godišnjem nivou. Najveći uvoznici našeg naoružanja i vojne opreme u navedenom periodu su bili SAD, Irak, Azerbejdžan, Alžir, Bangladeš, kao i zemlje EU, kao što su Bugarska, Belgija i druge.
Imali smo slučajeve gde je naše oružje završavalo u rukama islamista. Više od 100 firmi izvozi. Kako se to može kontrolisati?
— Kontrola izvoza naoružanja i vojne opreme je regulisana Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i u nadležnosti je Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministarstvo odbrane daje saglasnost na zahteve za izvoz NVO iz dela svoje nadležnosti imajući u vidu odbrambene i bezbednosne interese Republike Srbije. Izvoz NVO se odobrava po ispunjenju zakonom propisanih kriterijuma za poznatog krajnjeg korisnika, u ovakvim slučajevima za vladine institucije. Šta se događalo sa navedenim oružjem i municijom nakon isporuke i prijema od strane krajnjeg korisnika, nije nam poznato. Dobar deo naoružanja koje je završilo u rukama ISIL-a datira iz vremena SFRJ i iz godina kada je bezbednosna situacija u zemljama ovog regiona bila znatno stabilnija i rizik od preusmeravanja naoružanja i vojne opreme bio relativno mali. Takođe, mora se naglasiti da je veliki deo robe i sredstava NVO, proizvedenog u vreme SFRJ, ostao u bivšim republikama SFRJ koje su ga takođe izvozile. Treba imati u vidu i činjenicu da je u aktuelnim sukobima i zauzimanjem teritorija od strane ISIL-a verovatno dolazilo i do zaplene naoružanja i vojne opreme.
Velika je potražnja za oružjem, a mi nismo u stanju da sve to realizujemo — neke porudžbine smo morali da odbijemo, a ljudi odlaze iz „Zastave oružja“. Kako da se organizujemo i ostvarimo tu veliku šansu?
— Tržište naoružanja je vrlo nepredvidivo i stalno oscilira. Proizvodni kapaciteti naše odbrambene industrije su maksimalno uposleni, ali treba imati u vidu njihovo stanje, jer je pojedina proizvodna i procesna oprema vrlo stara, neke tehnologije zastarele i da je deo kapaciteta bio potpuno devastirani tokom bombardovanja što sve ukupno uzrokuje postojanje određenih uskih grla u proizvodnji. Ovo je posebno izraženo kod „Zastave oružja“ gde pojedine mašine datiraju još iz perioda pre Drugog svetskog rata. U prethodnih 20 godina nije bilo značajnijih investicionih ulaganja, tako da danas zbog limitiranih kapaciteta ne možemo u potpunosti odgovoriti svim zahtevima tržišta. Ministarstvo odbrane je izradilo predlog koji bi u narednom periodu trebalo da dovede do značajnog unapređenja i optimizacije proizvodnih kapaciteta, kako za postojeći proizvodni program, tako i za razvoj novih sredstava NVO. U toku je iznalaženje modela kreditiranja navedenih projekata.
Kakva je regionalna saradnja u proizvodnji oružja za zajednički nastup na trećim tržištima?
— Trenutni nivo regionalne saradnje za zajednički nastup nije na visokom nivou i postoji prostor da se on poveća i unapredi, što je u interesu svih strana. Ključni razlozi za takvo stanje su aktuelna politička situacija i postojeći nivo međusobnog poverenja. Problemi u proizvodnji i plasmanu, sa kojima se susreću fabrike suseda, slične su prirode kao problemi naše odbrambene industrije. Bilo je pojedinačnih pokušaja fabrika Srbije i susednih zemalja, pre svega država bivše SFRJ, da nastupaju zajedno i da realizuju aktivnosti od zajedničkog interesa, ali je to nedovoljno uzimajući u obzir potencijale. Politika koju sprovodi ova vlada Republike Srbije i uprava usmerena je na uspostavljanje regionalne saradnje u oblasti odbrambene industrije a posebno sa Republikom Bosnom i Hercegovinom.
Najavili ste da će uskoro početi raščišćavanje ruševina dela starog Generalštaba u centru Beograda, koji je uništen u NATO bombardovanju. Kakvi su planovi u vezi s tim objektom?
— U toku je tender za izbor najbolje ponude za izvođenje radova na raščišćavanju zgrade A starog Generalštaba. Očekujemo da u najkraćem roku, po završetku tendera, što bi moglo biti početkom ove jeseni, počnu i konkretni radovi na sređivanju te lokacije. To će biti do sada najveći infrastrukturni poduhvat na sređivanju bombardovane zgrade, koji podrazumeva rušenje površine oko 3.000 kvadrata i dodatno uređivanje i učvršćivanje oko 2.000 metara kvadratnih. Ideja nam je da sredimo sve objekte koji su porušeni u agresiji 1999. godine, da dodatno uložimo u opremanje i sređivanje naših kasarni i da na taj način podignemo kvalitet života i rada naših pripadnika koliko god je to moguće u ovako teškim ekonomskim prilikama.
