„Taj korak će omogućiti da se ojača saradnja između zemalja i stvori nova bolja ravnoteža među njima“, rekao je Skurletris.
„Podrška različitih energetskih projekata nije pitanje konkurencije. Želimo da naša zemlja postane energetski čvor, što će pojednostaviti diversifikaciju putem isporuka energetskih resursa kako putem cevovoda, tako i uz korišćenje drugih sredstava“, rekao je ministar.
Skurletis je naveo da Grčka zbog svog geografskog položaja i svojih karakteristika ima odlične mogućnosti da postane energetski čvor u Evropi.
U ovom trenutku Grčka podržava dva velika energetska projekta, „Transjadranski gasovod“ i „Turski tok“. TAP — projektovan za transport prirodnog gasa iz Kaspijskog regiona i Bliskog istoka u zapadnu Evropu. Dužina gasovoda koji bi trebalo da prolazi kroz Grčku, Albaniju, Jadransko more do Italije, jeste 871 kilometar, a maksimalna propusna moć 10 milijardi kubnih metara godišnje. „Turski tok“ predviđa izgradnju gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa iz Rusije u pravcu Turske, preko Crnog mora.
„Ovaj projekat (izgradnja gasovoda ’Turski tok’ na teritoriju Grčke) ima poseban značaj, jer je predviđen za osiguravanje bezbednosti u Evropi, koja treba da bude zasnovana na diversifikaciji isporuka“, rekao je Skurletis i dodao: „Ne mogu tačno navesti hronologiju izgradnje ovog projekta, jer se izgradnja tiče ne samo Rusije i Grčke, već i drugih zemalja kroz koje prolazi gasovod“, naveo je ministar.
