Jedna od najvećih zamerki Vladimiru Putinu koja dolazi sa Zapada jeste briga za prava ruske nacionalne manjine u državama bivšeg SSSR. Zapadnjački analitičari polaze od pretpostavke da se nacionalna prava svih manjina na teritoriji EU poštuju, te da nema mesta za bilo kakve zamerke na tu temu.
Međutim, kada se radi o Srbima u Hrvatskoj ili Rusima u Pribaltiku, Brisel pokazuje nezainteresovanost, kaže analitičar Đorđe Vukadinović.
„Jedina asocijacija koja pada na pamet kada je reč o položaju Srba u Hrvatskoj jeste položaj Rusa u baltičkim republikama. Indikativno je to što je reč o republikama koje su članice EU. Položaj ruske manjine se nije ni za pedalj popravio nakon ulaska tih zemalja u EU. To najbolje pokazuje licemerje briselskih institucija“, kaže Vukadinović.
Centar „Kitež“ se bavi zaštitom ruskog jezika i ruske manjine u Estoniji. Aktivista ovog centra Mstislav Rusakov kaže da sa jedne strane deluje kao da ruska manjina ima više prava otkako je Estonija pristupila EU, s obzirom na antidiskriminatorne zakone koje sve države-članice moraju da poštuju.
„Problem je što se svi zakoni samo formalno sprovode. Odnosno, zakoni se menjaju na bolje, ali odnos prema ljudima ostaje isti. Sa druge strane, postoji i psihološki aspekt. Do stupanja u EU, na primer, postojala je mogućnost da se pojedinac u estonskim sudovima pozove na međunarodne konvencije. Posle pristupanja, estonske sudije misle da je samim tim Estonija postala razvijena država i da mogu da rade šta god požele, pa tako estonske sudije ne obraćaju pažnju na međunarodne konvencije. Ukratko, od stupanja u EU, život ruske manjine u Estoniji nije se poboljšao“, kaže Rusakov.
EU obraća pažnju na kršenje prava ruske manjine u Estoniji tako što propisuje određene primedbe, preporuke, koje Estonija ne sprovodi, tvrdi Rusakov.
„Na primer, EU predlaže Estoniji da širenje međunacionalne mržnje pravno okarakteriše kao zločin i da osobu koja se time bavi, posledično krivično goni. Po krivičnom zakonu Estonije, tako nešto sada ne postoji. Nedavno smo imali skandal povodom mladića koji je nosio majicu „Crnce u peći“. Tako nešto se u Estoniji ne smatra zločinom, već samoostvarenjem, pravom na sopstveni stav…“, kaže Rusakov i dodaje da ruska nacionalna manjina nema problema sa upotrebom svog nacionalnog pisma jer postoje mediji na ruskom.
Problem leži u drugoj stvari, a to je cenzura.
„Problem je što ove medije kontroliše vlada i time utiče na stavove i mišljenje ruske manjine. Dakle, imamo problem sa sadržajem i sa cenzurom. Nedavno smo imali slučaj kada su novinarku, koja je imala svoj stav, jednostavno otpustili — i gotovo“, kaže Rusakov.
Obrazac je isti, samo je podneblje drugo, čini se. EU formalno ispunjava sve standarde, donosi zakone, propise preporuke… Ali očigledan problem jeste što se dokumenti koji štite prava manjina u pojedinim državama ne poštuju.
