Velike privatne i centralne banke Zapada veštački drže cenu, jer skupo zlato predstavlja pretnju dolaru kao glavnoj svetskoj rezervnoj valuti.
Kineska i ruska inicijativa na stvaranju sopstvenog tržišta zlata omogućava im da se oslobode od anglo-američke zavere da se manipuliše cenama, piše Engdal.
Kina je u maju uz učešće Šangajske zlatne berze stvorila najveći investicioni fond na svetu, sa kapitalom od 16 milijardi dolara. Investitori fonda su postale dve najveće kineske kompanije za preradu zlata, koje će ulagati sredstva u projekte za eksploataciju plemenitih metala duž „evroazijskog puta svile“, uključujući i u Rusku Federaciju.
U prvih pet meseci ove godine Rusija je povećala proizvodnju zlata šest puta i po mišljenju mnogih, nije daleko od „zlatne“ rublje, piše ekonomista. U to vreme Kina, koja teži da juan postane svetska rezervna valuta, takođe je zainteresovana da ga podrži ovim metalom.
Kina i Rusija zauzimaju prvo, odnosno treće mesto na spisku svetskih proizvođača zlata. Južnoafrička Republika, koja sa njima ulazi u BRIKS i koja je 2006. godine bila lider po proizvodnji zlata, sada se nalazi na sedmom mestu, dok je Uzbekistan, član Šangajske organizacije za saradnju, zauzeo osmo mesto. Prema rečima analitičara, sve ove zemlje zajedno polako ali sigurno formiraju novi alternativni sistem zasnovan na oduvanom dolaru i kroz 3-5 godina postaće prostor koji se najbrže razvija na planeti. Ovo naravno brine Vol strit, trezor i Federalne rezerve SAD.
