Odavno, neprimetno za većinu, punom parom se odvija rat za arktičke zalihe prirodnih resursa. O pravima na Severni pol objavili su Rusija, Danska i Kanada. Ništa protiv dobijanja svog dela kolača nemaju ni SAD i Norveška. „Velika igra“, slična onoj koja je vođena u 19. veku između Rusije i Velike Britanije na istoku, sada se vodi na Severu, navodi autor.
Predmet spora je podvodni greben Lomonosov. Samo zemlja koja uključuje ovu stenu u svoj kontinentalni pojas može da pretenduje na region Severnog pola. Ruski naučnici saopštavaju da sa tačke gledišta geološke strukture greben Lomonosov pripada kontinentalnom pojasu Rusije. Danski geolozi su našli sličnost sa pojasom Grenlanda, dok će kanadski istraživači verovatno govoriti o identičnosti sa pojasom Kanade, tvrdi novinar.
Rusija je još 2001. godine zatražila u UN proširenje svojih granica arktičkog pojasa. Ruska zastava je 2007. godine podignuta na dnu okeana u tački Severnog pola. Nakon ovog simboličnog gesta sledila je „demonstracija sile“, piše Šumer: sada Rusija stvara vojne baze i radarske stanice na Arktiku.
Kanada za sada ostaje u oblasti naučno-istraživačkog rada, mada je MIP zemlje već objavio Arktik „važnim delom nacionalne identičnosti“. Zemlja je 2011. godine održala u tom regionu velike vojne vežbe. Za sada, niko ne može da se nosi sa ruskom vojnom silom na Arktiku, navodi se u članku.
Ako u borbu za Arktik uđu i SAD i Norveška, komisija UN će morati da rešava pitanja vezana za svetsku politiku velikih sila.
