Meškov je izabran za predsednika Krima u januaru 1994. kada je osvojio više od 70 odsto glasova na izborima. Posle pobede, Meškov je obećao da će u proleće 1994. godine biti održan referendum o nezavisnosti. Pored toga, odlučeno je da ruski jezik bude službeni, kao i da rublja bude zvanična valuta na poluostrvu, što je „Njujork tajms“ te godine preneo.
Ukrajinska vlada u Kijevu, koju je tada predvodio Leonid Kravčuk, nije bila zadovoljna poduhvatima Meškova. Meškov je bio primoran da se nosi sa političkim terorizmom i napadima zbog njegovog političkog stava, koji nije odgovarao centrali u Kijevu. Prvi predsednik Krima morao je da putuje sa dvojicom telohranitelja naoružanih mitraljezima, zabeležio je „Njujork tajms“ pre više od 21 godine.
Građani Krima pružili su snažnu podršku ideji o referendumu o nezavisnosti.
„Treba nam promena. Hruščov je dao Krim Ukrajini kao poklon 1954. godine. Teritoriju i fizičke stvari možete da date, ako vam se to dopada, ali ljude ne možete. Krim je bio i ostaće ruski“, izjavio je tada za njujorški dnevnik neimenovani krimski biznismen.
„Rusija mora da nam pomogne na neki način, dajte nam rublju, dajte nam nešto posle svega, mi smo Rusi“, rekao je Saša Mošalko, 21-godišnji policajac iz Simferopolja.
Kakav je bio epilog?
Meškov je uhapšen i odveden pred sud. Vlada u Kijevu je učinila sve da zavede haos na poluostrvu. Došla je vojska, a Meškov smenjen i ukinuta pozicija predsednika. Morao je kasnije da pobegne i vrati se u rodni Krim tek prošle godine, kada mu život više nije bio u opasnosti.
„Njujork tajms“ je te 1994. godine dao vrlo raznovrstan opis situacije na poluostrvu: nepristrasno i objektivno, za šta su zapadni mediji još bili u stanju. U članku se čak zaključuje da narod Krima ima pravo na samoopredeljenje i koristi izraz „ponovno ujedinjenje sa Rusijom“.
