U 2014. godini Nemačka je zabeležila trgovinski suficit od 217 milijardi evra i bila, posle Kine, druga najveća svetska ekonomija. Suficit nastaje kada vlada troši manje nego što zarađuje od izvoza robe. Viškovi koji tako nastaju troše se za pozajmice drugim zemljama.
Na takav način, Nemačka je finansirala zemlje koje troše više nego što proizvode i na taj način stvaraju trgovinski deficit. Ipak, umesto da doprinese globalnom ekonomskom razvoju, trgovinski suficit Nemačke imao je suprotan efekat, napisao je američki ekonomista Kovanek.
„Kriza evrozone često se naziva krizom duga. Ali Evropa u celini nije imala problem spoljnog duga, već unutrašnjeg“, piše Kovanek.
Prema njegovom mišljenju, nemački suficit i rastući dug u perifernim evropskim zemljama su dve strane istog novčića. Umesto da novac investira u domaću ekonomiju, Nemačka je novac davala svojim trgovinskim partnerima u evrozoni, koje su zauzvrat, taj novac koristile za kupovinu nemačkih proizvoda.
Kovanek smatra da Nemci žive u iluziji da prosperiraju. Umesto da „rade prave stvari"“, pokušavaju da se „izvuku" sa novcem koji im verovatno nikada neće biti vraćen.
Prema rečima ovog ekonomskog eksperta, najbolje rešenje bilo bi da se Nemačka povuče iz evrozone i ponovo uvede nemačku marku. On smatra da će im trgovisnki suficit svakako biti na raspolaganju, ali da je pitanje gde će biti utrošen.
Domaće investicije bile bi poželjnija opcija, koje bi doprinele stvarnom ekonomskom oporavku, rekao je Kovanek, a prenosi „Dojče virtšafts nahrihten“.
