Rasprava koja se u grčkom Parlamentu vodila u noći između četvrtka i petka pokazala je koliko je dubok ponor u kome se našla Siriza nakon što je prihvaćen iznuđeni dogovor sa zajmodavcima o merama za dobijanje nove rate pomoći.
Novi plan štednje koji je Parlament nevoljno izglasao podelio je partiju nove levice na one koji, poput premijera Aleksisa Ciprasa, smatraju da je u pitanju izbor između političkog života i smrti i one koji napravljeni kompromis nazivaju izdajom principa za koje su se borili i obećanja datih biračima.
Od trenutka kada je prihvatio predlog zajmodavaca koji podrazumeva rigorozne mere štednje Cipras je naišao na otpor u redovima svoje partije, zbog čega je morao da se odrekne nekoliko ministara, ali su razmere bunta postale jasne tokom glasanja.
Jedan za drugim predstavnici Sirize su izražavali bes i poniženje zbog reformi na koje je Cipras bio prinuđen da pristane, nakon što su se maratonski pregovori sa predstavnicima evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda završili fijaskom.
Više od 40 članova partije je odbilo da glasa za mere štednje, što je četvrtina od 149 poslanika partije. Za plan reformi glasalo je 118 poslanika Sirize, što znači da je izgubila većinu za koju joj je potrebno 120 glasova. Cipras je morao da računa na podršku opozicionih partija, zahvaljujući kojima je plan izglasan velikom većinom.
Bivši ministar energetike, Panajotis Lafazanis, koji predvodi blok pobunjenika, grmeo je o „poništavanju demokratije“ i „diktatu evrozone nad neokolonijom koja se zove Grčka“, a portparol vlade, Olga Gerovasili, konstatovala je da su podele unutar partije tolike da će neminovno doći do rascepa.
Lafazanis i dvanaest drugih članova Sirize najavili su osnivanje pokreta protiv memoranduma, koji bi mogao da bude uvod u podelu partije.
Bivši ministar finansija, Janis Varufakis, najpoznatiji oponent merama štednje iz redova Sirize, smatra da je ovaj sporazum osuđen da propadne. U tome nije usamljen — i Nemačka i Međunarodni monetarni fond veruju da neće uspeti.
„Nema šanse da MMF učestvuje (u programu), bar ne u skorije vreme“, poručio je Varufakis u Parlamentu. Finansijska institucija je dan pre glasanja u grčkom parlamentu saopštila da je evropski plan pomoći neodrživ zbog visine grčkog duga (175 odsto BDP-a) i da neće da učestvuje dok god postoji sumnja da Grčka može da vrati dug.
Nemačka traži garancije MMF-a da bi odobrila pomoć Grčkoj i predlaže da se Atini daje pomoć na kašičicu, koliko da plati sledeću ratu duga Evropskoj centralnoj banci od 4 milijarde evra do 20. avgusta. Atina pokušava da spreči Berlin da nametne ovakvo rešenje ostalim članicama evrozone, jer bi ono vodilo „krizi bez kraja“, kako je rekao Cipras.
Zbog raskola unutar Sirize govori se o mogućnosti da u septembru raspiše prevremene parlamentarne izbore. Grčki premijer je i dalje veoma popularan među sunarodnicima, ali ukoliko ostane bez jednog krila partije pitanje je sa kim će da pravi novu koaliciju.
