„Robot-majka“ sklapa „robot-decu“ iz plastičnih blokova, opremljenih motorima. Nakon završetka procesa ona bira od „potomstva“ najsposobnije „čedo“ i naredno pokolenje se pravi uzimanjem u obzir njegove jače strane. Za stvaranje jednog robota „majci“ je potrebno oko sat vremena. Ona može 24 časa da radi neprekidno, prenosi portal „TJ“.
Prema rečima profesora Fumi Idija iz inženjerskog odeljenja Kembričkog univerziteta, cilj eksperimenata bio je stvaranje robota koji mogu da ubrzaju proces optimizacije i stvaranje inovacija u određenim oblastima. U teoriji takve mašine mogu samostalno da stvaraju druge mašine za određene zadatke bolje nego što rade ljudi.
Kako bi se pokrenuo proces prirodnog odabira robota, naučnici su stvorili za „robote-decu“, pandan genoma — kôd koji sadrži informacije o izgledu mašine i komandi za njen motor. Prema rečima naučnika, „robotorevolucija“ prati iste principe kao i prirodna: novi geni se dobijaju u rezultatu mutacije (slučajna promena koda) i dobijanja novih kombinacija iz već postojećih fragmenata.
Na kraju svake generacije „majka“ proverava koliko brzo svako iz njene „dece“ prelazi iz tačke A u tačku B nakon čega uzima za osnovu „genom“ najbržih od njih. Nakon eksperimenata koji su izvedeni u Kembridžu, mašine su uspele primetno da povećaju brzinu svog potomstva za nekoliko interacija.
Prema rečima Fumi Idija univerzitet planira da primeni svoju tehnologiju u izgradnji, gde brza adaptacija prirodnoj sredini može igrati važnu ulogu.
