Devalvacija od 1,9 odsto, koju je Kina nazvala jednokratnom merom, ponovljena je, i to u visini od dodatnih 1,6 odsto, što znači da je juan za dva dana oslabio celih 3,5 odsto.
Amerikanci su već neko vreme optuživali Kinu da namerno održava nisku vrednost nacionalne valute kako bi njihov izvoz bio konkuretniji u odnosu na druge zemlje. Novi pad vrednosti juana je najviše uplašio Amerikance jer doprinosi sniženju vrednosti kineskih proizvoda na stranim tržištima, što ih čini konkurentnijim u odnosu na zapadne proizvođače.
Savetnik iz brokerske kuće „Otkritije“ Sergej Hestanov za Sputnjik kaže da se Peking za ove mere odlučio jer je ovogodišnji izvoz Kine opao za 8,3 odsto, što je usporilo rast njene ekonomije.
„Ukoliko ekonomski rast Kine na kraju godine bude iznosio preko pet odsto, to znači da se posledice ovih mera neće osetiti. Ali ako ta cifra bude manja od pet odsto, to bi značilo da je u Kini na pomolu ekonomska kriza, čije je posledice rano komentarisati. Devalvacija juana, koju je Peking sproveo, samo je vrh ledenog brega, a realnu sliku šta je pod njim dobićemo tek krajem godine ili početkom sledeće“, smatra Hestanov.
Nagla devalvacija juana može se tumačiti i kao zaštitna mera koju Peking sprovodi protiv najavljenog podizanja referentne kamatne stope od strane Federalnih rezervi Amerike, a koja trenutno iznosi 0,25 odsto. Treba naglasiti da je Kina najveći čuvar dolara, s obzirom da njene devizne rezerve iznose oko 4 biliona u toj valuti, a pored toga Kina poseduje i američke hartije od vrednosti u iznosu od 1,2 biliona.
Stručnjak sa ruskog Instituta savremenog razvoja Nikita Masljenikov opravdava potez Pekinga smatrajući da je Kini neophodna liberalizacija domaćeg finansijskog tržišta.
„Smatram da su kineske vlasti izabrale dobar put, jer bi se nakon podizanja američke referentne kamatne stope suočili sa još većim padom vrednosti nacionalne valute, i to u visini od 10 do 15 odsto. Kina nije prva koja sprovodi takve mere, i mnoge druge zemlje čija se ekonomija vezuje za dolar su uveliko započele prilagođavanje najavljenim merama Federalnih rezervi SAD-a“, kaže Masljenikov.
Pojedini stručnjaci se pribojavaju i novog monetarnog rata, i to u slučaju da Kina zarad svog spasenja počne da rasprodaje devizne rezerve, jer bi to rezultiralo uništenjem dolara ali i celokupnog svetskog finansijskog sistema. Ta količina dolara, koju bi Kina pustila u promet, preplavila bi svetsko finansijsko tržište i samim tim američka valuta bi izgubila na vrednosti.
Nakon devalvacije juana se oglasio i Međunarodni monetarni fond, koji je podržao mere kineskih vlasti rekavši da je to dobar put da se juan približi realnoj tržišnoj vrednosti. Taj komentar je dodatno naljutilo Amerikance, s obzirom da su se oni zalagali za jačanje juana, a pojedini kongresmeni su optužili Peking da vodi nesavesnu monetarnu politiku koja nepravedno daje prednost kineskim proizvođačima. Pored toga, nagla devalvacija juana može imati i političke posledice koje bi dodatno pooštrile kontrolu deviznog poslovanja Kine, a za to bi se najviše zalagali upravo Amerikanci.
