Borba je bila žestoka, pošto Rusija i Kina imaju gotovo iste šanse za pobedu. Pobednik će biti poznat danas, a ceremonija dodele nagrada biće održana se tri dana kasnije, na svečanom zatvaranju prvih Međunarodnih vojnih igara u Alabinu.
Disciplina „Majstori artiljerijske vatre“ uključuje pojedinačnu i štafetnu trku.
U napetoj individualnoj borbi, koja je održana ranije, Ruse je samo jedna sekunda delila od pobede, pa su ovu etapu takmičenja završili na drugom mestu. Kina je osvojila prvo i treće mesto.
Štafetna trka je finalna faza takmičenja i ona odlučuje pobednika.
Kineski vojnici su nastupili na sopstvenim samohodnim minobacačima kalibra 120 mm sistema PLL-05, koji kombinuje funkcije minobacača i haubice, a ima i svoj bacač granata. Artiljeristi Belorusije su trasu prešli na svojim vojnim kamionima MZKT 500200 „Volot“, a ostali učesnici su se takmičili na minobacačkim kompleksima 2C12A „Sani“ ruske proizvodnje.
Glavni sudija general-major Vojske Rusije Mihail Matvejevski je rekao da je ekipi Kine dozvoljeno da nastupaju na sopstvenoj tehnici, pošto je Kina već odavno izbacila iz upotrebe ručne minobacače.
Poligon je goreo, ne samo od sunca koje je pržilo, već i od žestokih borbi koje su se odigravale na stazi i strelištu.
U štafetnoj trci učestvovale su po dve ekipe iz svake zemlje. Zadatak je bio da za što kraće vreme pređu trasu dugu pet kilometara, savladaju vodenu prepreku, peščani nagib i breg, „minsko polje“, mehanizovani most i da sa vatrene linije precizno pogode mete.
Vozačima je najteže padala vožnja po peščanom nasipu. Pri velikoj brzini i mala greška je mogla da zaustavi njihov četvorotočkaš. Publici je možda najspektakularnije delovao prolazak kamiona kroz veštački bazen, i trenutak kada „grdosija“ uranja, a zatim velikom brzinom izranja, dok voda pršti na sve strane.
Svaka ekipa je imala po pet visokoeksplozivnih, rasprskavajućih mina i trebalo je da pogode metu prečnika 15 metara. Za svaki promašaj dobijali su po jedan kazneni krug od 500 metara.
Ekipe Venecuele i Angole imale su dosta promašaja na strelištu, pa su bili primorane da prave više kaznenih krugova, dok su ostali bili nešto precizniji.
Beloruski vojnici su se i u pojedinačnoj i u štafetnoj trci našli među liderima i bili su pravo iznenađenje za sve, a pobrali su i velike simpatije publike.
Najžešća borba odvijala se između kineske i ruske vojske. Kinezi su zadivili brzinom i preciznošću, ali su po mišljenju nekih novinara i publike imali i malu prednost.
Kineski minobacač je samohodni, a to znači da ekipa nije gubila vreme na istovar oružja iz vozila. Navodno, na ruku im je išla i elektronika prilikom ispaljivanja projektila. Međutim, to je teško dokazati jer kineska vojska ne dozvoljava da se zaviri u njihovu tehniku, a to čak nisu dozvolili ni za vreme prolaska carinskih formalnosti na granici.
Sudije, međutim, tvrde da su svi učesnici ravnopravni, iako Kinezi koriste savremeniju tehniku. Posle analize normativnih dokumenata, eksperti su utvrdili da su snaga, brzina i mogućnosti manevrisanja kod svih vozila približno isti, a razlike su uočene na vatrenoj liniji, prilikom zauzimanja položaja, gađanja mete, itd. Specijalno za kinesku ekipu uveden je „korektivni koeficijent“, kojim se dodaje nekoliko sekundi, kako bi se izjednačile šanse svih učesnika.
Ruska ekipa je, podrazumeva se, imala najveću podršku sa tribina. Oni su „u boj“ ispraćeni ovacijama i melodijom iz pesme „Dan pobede“, a u finišu su dočekani „Kaćušom“. Čak je i nastup kineskih vojnika, dok su bili na vatrenoj liniji, protekao u pratnji „Kaćuše“ prepevane na kineski jezik.
Zbog objektivnosti u ocenjivanju sastav sudija činili su predstavnici svih stranih delegacija, a iz istog razloga celo takmičenje snimano je i iz bespilotne letelice. Sudije su ocenjivale tri parametra: brzinu, preciznost i vozačko umeće.
Prve u istoriji Međunarodne armijske igre održavaju se u Rusiji, od 1. do 15. avgusta, na 11 poligona, od Novosibirske oblasti do Kaspijskog mora. U takmičenju učestvuje 57 ekipa u 14 disciplina iz 17 zemalja, uključujući i Srbiju.
