Radi poboljšanja imidža Evropske unije u očima budućih generacija Brisel je izdao seriju dečjih stripova. Za ilustrovanje primera ekonomskog uspeha postignutog u savezu nije se žalilo za stotinama hiljada evra.
U stripu je predstavljeno kako učenik sumnja u budžetsku politiku Evropske unije. Učiteljica mu objašnjava da su ogromna sredstva utrošena za podršku stanovništvu zarad blagostanja Evrope.
U ostalim stripovima hvale se poljoprivredna politika, zaštita zdravlja i sloboda kretanja radne snage unutar Evropske unije.
Ipak, član Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva Džerard Baten smatra da na taj način Evropska unija decu dovodi u zabludu.
„Neprikrivena propaganda koja se finansira sredstvima poreskih obveznika usmerena je na decu koja su prinuđena da zauzimaju stranu u političkim diskusijama. Pritom deci ništa ne govore o troškovima budžeta u Evropskoj uniji, kao ni o političkim problemima koje ona stvara“, naveo je Baten.
Prema njegovom mišljenju, ako je neophodno govoriti učenicima starijih razreda o Evropskoj uniji, potrebno je predstaviti je s raznih stanovišta.
„Ipak, ovi stripovi su namenjeni maloj deci i oni odražavaju veoma pristrasnu i neobjektivnu tačku gledišta. A plaćaju ih roditelji koji se možda ne slažu s onim što njihovoj deci govore u školi o Evropskoj uniji. Bojim se da je to potpuno nesvrsishodna potrošnja novca“, rekao je Baten.
Ovo, naravno, nije prvi slučaj u kojem vlada hvali svoja dostignuća na ovakav način. Slična agitacija primenjivana je i u vreme Hladnog rata.
Pravnik i kritičar medija poznat kao Lajonel smatra da je propaganda u svim vremenima bila usmerena ka najranjivijim slojevima društva.
„Propaganda nije posledica Hladnog rata, ona je postojala pre njega, postoji i sada. Naravno, ona nas podseća na Hladni rat, ali ja odgovorno tvrdim da ako pažljivo pogledate, propagandu možete videti svuda“, kaže on.
On smatra da deca nisu sposobna kritički da razmišljaju i da razlikuju istinu od laži.
„Na kraju krajeva, šta je propaganda? Ljudi tako nazivaju informacije s kojima se ne slažu. Otuda pitanje — da li su deca dovoljno zrela da uvide propagandu? Odgovor je – ne! Takva politika je, nesporno, efikasna, i ona je uvek usmerena ka omladini — najranjivijem delu društva, na koji je najlakše uticati“, tvrdi Lajonel.
