U septembru 2014. godine SAD su se po prvi put nakon 70-ih godina 20. veka osetile glavnim naftnim igračem. SAD su želele da zajedno sa Rijadom ponove trik sa obaranjem cena nafte koji je već 1986. godine odigrao značajnu ulogu u rušenju ekonomije Sovjetskog Saveza. Bela kuća je bila sigurna da će to zajedno sa sankcijama baciti Moskvu na kolena.
Međutim, plan se vratio kao bumerang i udario po samoj Americi. Kada je cena nafte pala do 53 dolara za barel, Federalne rezerve su morale da otkupe od drugih banaka dugove američkih kompanija koje se bave proizvodnjom nafte iz škriljaca u nadi da će sprečiti izbijanje panike. Krajem jula ove godine cena nafte dostigla je rekordno nisku cenu — 49 dolara za barel.
Američka finansijsko-politička elita je shvatila da je potcenila Saudijsku Arabiju. Saudijski ministar za naftu prihvatio je predlog Kerija kako bi uništio škriljačni naftni biznis u SAD. Prema mišljenju analitičara Vilijama Engdala, posledice će biti katastrofalne za čitavu američku privredu.
Američke naftne kompanije su rizikovale i pozajmile novac za proizvodnju nafte iz škriljaca. Engdal je siguran da su te frime još odavno trebalo da objave bankrotstvo. U oktobru će banke morati da reše da li postoji nada u preporod škriljačnog biznisa i da li treba nastaviti sa njegovim kreditiranjem. Ako u septembru Federalne rezerve, kako se očekuje, po prvi put za osam godina povećaju kamatnu stopu, škriljačnom biznisu neće biti lako, smatra Engdal.
