Neodgovornost. Ova reč najbolje opisuje višedecenijsko stanje u srpskom klupskom fudbalu. Da nije povremenih, a velikih, uspeha mlađih selekcija, isto bi se sa pravom moglo reći i za reprezentativni srpski fudbal.
Odgovor na sva pitanja vezana za manjak rezultata, višak dugova i prečeste afere nalazi se u neodgovornosti kako ljudi u upravama fudbalskih klubova, tako i činovnika u Fudbalskom savezu Srbije. Svakako, veliki deo odgovornosti za ovakvo stanje nalazi se u svim vladama Srbije od 2000. godine do danas. Srpske izvršne vlasti za sve ovo vreme nisu sankcionisale nedomaćinsko ponašanje u fudbalskim klubovima, nisu uzele učešće u upravljanju ovim nekada u pravom smislu reči fudbalskim gigantima, a istovremeno ih nisu ni drugome (na upravljanje) dale.
Naime, fudbalski klubovi nisu ni u državnom ni u onom nekadašnjem društvenom vlasništvu, već su registrovani kao udruženja građana kojima rukovode skupštine birane po (čitajte ovo kao eufemizam) neverovatnim statutima. Vlasti su to nečinjenje godinama „ispravljale“ novčanim donacijama javnih preduzeća, popuštanjima u naplati poreza, žmurenjem na neplaćanje komunalija i nekontrolisanjem transfera.
Najsvežiji primer neuređenosti, netransparentnosti i neodgovornosti srpskog fudbala je situacija u fudbalskom klubu Crvena zvezda. Ovaj nekadašnji prvak Evrope i sveta, godinama unazad je firma koja samo zahvaljujući „neobjašnjivom sticaju okolnosti“ nema stečajnog upravnika već ipak nekako posluje, a trenutno je ovo klub koji grca u dugovima, kuburi sa igračkim kadrom i organizacija kojoj je više od pola upravnog odbora pre nekoliko dana dalo ostavke.
Jedna reč — mešetarenje
Posle nepune dve godine otkad je decembra 2014. Svetozar Mijailović izabran za predsednika FK Crvena zvezda, pokrenuta je procedura za prevremene opšte izbore koji će biti raspisani 15. septembra ove godine. Mijailovića su, inače, birali članovi kluba sa plaćenom članarinom. Plastični primer „uređenog haosa“ i problema o kom govorimo jeste činjenica da klub koji prema (ne)zvaničnim podacima ima milione navijača dobije predsednika na izborima na kojima od upisanih 3.843 birača, glasa samo njih 243 (6 odsto) a važećih bude 196 glasova.
Kad smo već kod izbora, u fudbalskom klubu Partizan je zadržan stari sistem izbora, koji važi gotovo od osnivanja ovog kluba 1945. gde su članovi Skupštine iz redova igrača i trenera, veterana, zaposlenih u klubu i navijača izabrali privrednika Zorana Popovića.
U FK Vojvodina je godinama sve i svja bio pokojni Ratko Butorović, poznatiji kao Bata Kankan, sponzor i finansijer, ali ne i stvarni vlasnik ovog kluba sa severa Srbije.
U ovako opisanoj situaciji u inostranstvo odlaze igrači od kojih zavisi igra, a sve češće i mladi fudbaleri bez ijedne utakmice odigrane za prvi tim, dok sponzori izbegavaju da sipaju novac u „vreću bez dna“.
Ruski „Gasprom“ kao društveno odgovorna kompanija sponzor je (preko NIS-a) KK Partizan, a izabrao je da dodatno pomogne srpsko društvo tako što već nekoliko sezona, kao generalni sponzor, daje ozbiljne sume novca u FK Crvena zvezda. Međutim, činjenica da predstavnici ove kompanije, uprkos upumpavanju miliona evra, nisu na čelu ovog kluba, nedvosmisleno pokazuje da žele da pomognu ali i da nikako ne žele da se brukaju upravljanjem netransparentnom firmom.
Giganti koje su pojeli skakavci
Ukoliko pobedi u predstojeće dve utakmice baraža, FK Partizan će postati učesnik Lige šampiona i zaradiće samo tim plasmanom oko 14 miliona evra. Početkom ove godine, posle revizije poslovanja koju je izvršila revizorska kuća „Vaskons JVP“, saopšteno je da ukupan dug FK Partizan zaključno sa 31. decembrom 2014. iznosi 14.873.000 evra. Nova uprava je posle toga obezbedila neke (manje) sponzore, prodala nekoliko igrača, a u medijima su se pojavile i informacije o novim kreditima i navodnoj hipoteci na sportski centar „Teleoptik“.
Trenutni ukupan dug FK Crvena zvezda je oko 42 miliona evra, a njegova struktura je takva da je najveći deo ove sume dug prema bankama koje to nikako neće oprostiti kao što često znaju da kažu oni koji su bili u ili oko uprave srpskih klubova.
„Neću tražiti novac koji sam dao“, kao iz topa izjavljuju čelnici ili bivši čelnici i fudbalskih ali i košarkaških klubova. U Srbiji stvarno jeste žega i prevelike su temperature, ali građani nisu izgoreli po glavi da stvarno poveruju u ovoliki altruizam. To ovde ne biva, pa je svima jasno da je reč o nečemu sasvim drugom.
Formalno, upravljanje u dva najveća kluba u Srbiji boluje od iste boljke, ali suštinski je FK Partizan bar u jednom segmentu malo ozbiljniji. Naime, ovaj fudbalski klub je već godinama jedno od najvećih „srpskih izvoznih preduzeća“, jer u omladinskoj školi „pravi“ fudbalere koji postižu zavidne angažmane u inostranstvu. No, pitanje trošenja novca od tih transfera, novca od učešća u evropskim takmičenjima i zarade od televizijskih prava nimalo nije transparentno.
Činjenica da su trenutna dešavanja u FK Crvena zvezda jedna od najvažnijih vesti ne govori o manjku medijskih tema tokom leta, već o stvarnom interesovanju javnosti za ovog nekada i evropskog fudbalskog velikana. Ali, bojimo se da ni najnoviji izbori neće rešiti problem ovog kluba. Kao što ni eventualni plasman FK Vojvodina u Ligu Evrope i FK Partizan u Ligu šampiona neće doneti promene u ova druga dva kluba, već se ih samo odložiti.
FK Partizan, FK Crvena zvezda i FK Vojvodina (izdvajamo ih kao najveće) jesu institucije i opšti interes je da njima bude dobro, ali način merenja tog opšteg interesa ne postoji. U politici su to izbori, dok su u fudbalskim klubovima izbori, kao što smo pokazali, nedovoljno transparentni. Pritom, izabrani ne snose nikakve posledice za loše poslovanje. I tako godinama.
Najzad, sve ovo se dešava kad država zakasni. I to kad baš mnogo odocni.
Ali, pošto je fudbal igra u kojoj igrači postižu golove i u takozvanom zaustavnom vremenu, još ima nade da možda i država stigne da „preokrene“ situaciju. Za početak, da neodgovornost sankcijama zameni odgovornošću.
