Na samu najavu ukidanja sankcija, predstavnici zapadnih kompanija, pre svega iz sfere energetike, otpočeli su trku za zauzimanje pozicija na iranskom tržištu. Procene analitičara su da iranski energetski sektor zahteva investicije od 200 milijardi dolara.
Kao posledica sankcija izvoz nafte iz Irana je prepolovljen, a neke bušotine morale su da prestanu sa radom. Povratak na međunarodno tržište je zato jedan od prioriteta Vlade Irana.
„Nijedna država neće popustiti kada je reč o njenom delu tržišta, zato posle ukidanja sankcija Iran neće moći da se odjednom vrati na tržište u punom kapacitetu, ali će malo po malo povećavati svoj izvoz nafte“, kaže Omid Šukri Kalesar, stručnjak za međunarodne odnose sa turskog Jalova univerziteta.
„Do 2005. godine Iran je izvozio 4,5 miliona barela nafte dnevno. Posle ukidanja sankcija, Iran će izvoziti do 2 miliona, a kasnije i više nego pre uvođenja sankcija“, kaže on.
Rusija je do skoro bila retka zemlja, uz Kinu i Indiju, koja je imala razvijenu ekonomsku saradnju sa Iranom. Saradnja je započeta 1995. godine potpisivanjem ugovora između teheranskih vlasti i „Gasproma“ o razvoju naftnih i gasnih nalazišta na teritoriji Islamske republike, kaže Kalesar. Drugi veliki projekat bio je izgradnja nuklearne elektrane „Bušer“ od strane „Rosatoma“.
Sa ukidanjem sankcija situacija se iz osnova menja. Zemlje koje su do sada poslovale sa Iranom stiču konkurenciju u zapadnim korporacijama. Iran će u novonastaloj situaciji biti otvoreniji, kako za biznis, tako i za političke kompromise.
Prema rečima iranskog ambasadora u Moskvi, doktora Mehdija Sanana, potpisivanje nuklearnog ugovora ne znači udaljavanje Irana od Rusije. Iran i SAD imaju suprotne stavove oko mnogih važnih međunarodnih pitanja, kaže doktor Sanan, a njegova zemlja neće pregovarati sa SAD o pitanjima bilateralnih odnosa, već samo o nuklearnom programu.
„Sa druge strane, Teheran i Moskva imaju zajedničke interese u Centralnoj Aziji, na Kavkazu, u Kaspijskom moru i na Bliskom Istoku. Delimo stavove povodom politike SAD i mešanja Zapada u unutrašnja pitanja suverenih država, proširenja NATO-a i sistema protivraketne odbrane. Imamo zajedničke interese u energetici. Zainteresovani smo za stabilnu cenu nafte na svetskom tržištu. Po pitanjima regulisanja tržišta mogli bismo da sarađujemo u okviru Foruma zemalja izvoznika gasa“, kaže doktor Sanan.
Povratak Irana na tržište nafte neće uticati na prijateljske odnose sa Rusijom, smatra i Omid Šukri Kalesar. On veruje da će se Teheran i Moskva dogovoriti i prodavati naftu Evropi pod povoljnijim uslovima. Kalesar je uveren da će Rusija i Iran proširiti saradnju posle ukidanja sankcija.
„Zbog sankcija protiv Irana ’Gasprom‘ je napustio projekat za razvijanje gasnog polja Južni Pars, ali sada je spreman da nastavi saradnju. Osim toga, 2014. godine Moskva i Teheran su potpisali ugovor o isporukama iranskog gasa u obimu od 500 hiljada kubnih metara dnevno“, tvrdi Kalesar.
Jelena Dunajeva iz Instituta za iranske studije Ruske akademije nauka smatra da rusko–iranska saradnja ne bi trebalo da se svodi isključivo na naftu i navodi reči bivšeg ministra inostranih poslova Rusije Igora Ivanova kako ne bi trebalo graditi bilateralne odnose na osnovi zajedničkog suprotstavljanja Zapadu.
„Smatram da Rusija i Iran treba da odrede prioritete i da se bave realističnim projektima. Prvi korak je već napravljen. Potpisani su sporazumi o kosmičkoj saradnji, izgradnji novih blokova nuklearke ’Bušer‘, kao i modernizaciji iranske železnice“, smatra Dunajeva.
Za razliku od svog najvećeg takmaca u regionu Saudijske Arabije, iranska ekonomija je diversifikovana. Iran je najveći svetski izvoznik cementa, šafrana, kavijara i pistaća, a sektor brodskog transporta nije bio zanemarljiv pre sankcija. Očigledno, ruske kompanije su, za razliku od zapadnih, već zauzele početne pozicije na iranskom tržištu što im daje veliku prednost.
