„Mi smo uporedili veličinu ostataka sa crtežima parobroda Kantava i oni se poklapaju. Ostaci se nalaze upravo tamo gde se, prema knjigama iz istorije, desio brodolom. Teret je na istom mestu kao na crtežima, a korišćeni materijali dokazuju da se radi upravo o tom brodu“, ispričao je Miko Simola iz grupe gnjuraca.
Pre 90 godina Kantava je sve sa bakrom upala u oluju. Parni kotao je eksplodirao i more je progutalo parobrod zajedno sa cenjenim teretom. Pošto od dana brodoloma nije prošlo 100 godina, ostaci ne pripadaju državi.
„Zato sada obaveštavamo o našem pronalasku. Želimo da nađemo vlasnika broda. On nam ne pripada i želimo da predamo koordinate vlasniku koji će odlučiti šta da radi sa teretom i brodom. Oni mogu imati veliku vrednost“, kaže Simola.
Vrednost 290 tona bakra bi danas iznosila oko milion evra. Međutim, to nije sve.
„Mislimo da bakar može imati neku količinu zlata. U to vreme zlato nisu umeli da razdele od bakra“, smatra Simola.
Vrlo je moguće da bakar sadrži od deset do čak stotinu kilograma zlata. Ipak, tačan sadržaj će biti poznat tek nakon uzimanja uzorka. Za sada teret i dalje ostaje netaknut na dnu mora.
