Dekret, koji je prošlog meseca potpisao predsednik Vladimir Putin, predviđa uništenje svih prehrambenih proizvoda koji su uvezeni iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške.
Specifične ekonomske mere uvedene su dekretom koji je ruski predsednik potpisao 6. avgusta 2014. godine, a kojim je zabranjen uvoz mesa, ribe, kobasica, povrća, voća i mlečnih proizvoda iz navedenih zemalja.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev prošlog meseca potpisao je dekret o produženju ruskog embarga na uvoz prehrambenih proizvoda iz EU, SAD i drugih zemalja do 5. avgusta sledeće godine.
Moskva je nedavno sastavila i nacrt predloga o proširenju embarga na prehrambene proizvode iz još sedam zemalja koje su podržale sankcije zapadnih država, a to su Albanija, Crna Gora, Norveška, Irska, Lihtenštajn, Ukrajina i Gruzija.
S druge strane, više od 180.000 ljudi potpisalo je peticiju o ukidanju embarga na sajtu „change.org“, a autor te peticije smatra da je ruski embargo izazvao porast cena primoravši tako penzionere, velike porodice i ostale pripadnike siromašnijih grupa da ograniče konzumaciju tih proizvoda.
Jedan od poslanika političke partije levog centra „Pravedna Rusija“ predložio je da se svi proizvodi koji su zabranjeni u Rusiji doniraju Lugansku i Donjecku, ratom razorenim regijama u istočnoj Ukrajini u kojima vlada humanitarna kriza.
Od uvođenja ruskog embarga, zemlje EU se suočavaju sa velikim ekonomskim gubicima, a njihovi građani su u više navrata protestovali kako bi pokazali nezadovoljstvo zbog uvođenja ruskog embarga.
Tako su u avgustu 2014. godine, španski seljaci u Granadi simbolično položili hiljade krompira ispred velikog lanca supermarketa „Karfur“, dok su se u Amsterdamu građani međusobno gađali paradajzom.
Sa druge strane, ocenjuje ruski mediji, sankcije su pozitivno uticale na proizvode iz drugih zemalja, među kojima su Srbija, Novi Zeland, Iran, Južna Afrika i druge.
