Takođe, on je u intervjuu „Večernjem listu“ istakao da ga muči to što je zaustavio hrvatsku vojsku koja je krenula ka Banjaluci i da bi u BiH danas situacija bila daleko bolja da su Hrvati ušli u sadašnju prestonicu Republike Srpske.
Ipak, o tome kakav kredibilitet ima Galbrajt nedavno je govorila bivša savetnica Franje Tuđmana Vesna Škare Ožbolt, koja je istakla da on kao američki ambasador u Hrvatskoj, kao predstavnik u tom trenutku najvažnijeg faktora u ratom zahvaćenim prostorima bivše Jugoslavije, nije znao tačan datum početka akcije „Oluja“.
„Znao sam šta će se dogoditi i bio sam u rezidenciji na Tuškancu u Zagrebu. Naravno da sam znao datum, jasno vam je da se ništa ne bi dogodilo bez Stejt departmenta“, rekao je Galbrajt.
Ipak, na konstataciju novinarke „Večernjeg lista“ da postoji dokument od 22. jula 1995. u kom se navodi da on ne zna za datum operacije, on je odgovorio da tog dana nisu znali ni Franjo Tuđman ni Gojko Šušak.
„Tuđmanu sam na Brionima 31. jula predao demarš, poruku Stejt departmenta, sadržavala je dve tačke, da cenimo hrvatsku spremnost da preduzme vojnu akciju da pomogne Bihaću, kao i da je rat sam po sebi rizičan i da ako upadnu u nevolje ne trče nama po pomoć. Treću sam dodao, dve stvari su neprihvatljive — napad na položaje UN, osoblje i civile. Tuđman je čuo samo prvi deo koji je značio da nemamo primedbi i da može da se krene“, naveo je Galbrajt.
Na pitanje da li se radilo o prećutnom dopuštenju ili o zelenom svetlu, američki diplomata je rekao da se ne treba baviti semantikom.
„Znalo se jako dobro šta takva poruka znači u diplomatskom žargonu“, istakao je Galbrajt i rekao da bi Tuđman odustao od „Oluje“ da su Sjedinjene Američke Države bile protiv.
Potom je govorio kako su tekli dani pre akcije.
„Čuo sam se s Milanom Babićem, ponudio sam da dođem u Knin, ali je on rekao da me Martić neće pustiti i predložio Beograd. Tuđman mi je rekao da idem, ali da ne čekam kraj nedelje. Znao sam da je akcija blizu. Babić je rekao da treba razgovarati sa Miloševićem, dao sam mu rok da drugog dana mora da sazove konferenciju i kaže da pristaje na sve uslove. Kasnije sam se sastao sa Tuđmanom i rekao sam mu da pričeka dan-dva. Znao sam da neće“, rekao je Galbrajt.
Prema njegovim rečima, postojala je tvrdnja da je Banjaluka okrenuta prema Zagrebu, međutim SAD su zaustavile hrvatsku vojsku pred tim gradom.
„Ništa me u karijeri nije posle mučilo više od te odluke. Ne znam. Da su Hrvati zauzeli Banjaluku, situacija u BiH bi bila mnogo bolja. Vašington mi je davao mnogo slobode, nikakva uputstva nisam dobio pre dolaska u Hrvatsku“, kazao je Galbrajt.
Ipak, američki ambasador je u Hrvatskoj možda najpoznatiji po vožnji na traktoru sa Srbima, konstatuje novinarka „Večernjeg lista“.
„Tuđman je nazvao to traktorskom diplomatijom. Gledao sam izveštaj, kamen bačen u automobil, a žena u rukama ima dete. Poludeo sam, otišao kod Tuđmana i rekao da bi svaki ministar spoljnih poslova u civilizovanoj državi bio najuren ili dao ostavku. Rekao sam mu, ako vi nećete da zaštitite te ljude, ja ću. Idem u kolonu, pa ćete videti šta će biti ako napadnete američkog ambasadora. Nisam glup, hteo sam da idem u blindiranom autu sa zastavicama SAD, ali me je neki veseljak pozvao da krenem sa njegovom porodicom na traktoru. Mnogi su mi zamerili, ali sam ja to uradio da zaštitim ljude“, rekao je Galbrajt.
Prema njegovim rečima, krivci za odlazak Srba iz Hrvatske su Slobodan Milošević i Milan Martić.
„Sumnjam da je Miloševića bilo briga za Srbe u Hrvatskoj. U Dejtonu je Voren Kristofer sazvao sastanak Tuđmana i Miloševića. Milošević je došao posle 35 minuta kašnjenja jer se zapio na ručku. I na sastanku je pio crno vino. Hrvatska je iskoristila svoje pravo da povrati teritorije i to je pobeda. Tuđman je tri godine pregovarao iako nije hteo, a Srbi su sve odbijali pod naredbom Miloševića. ’Oluja‘ je posledica Srebrenice, a Bihać bi postao nova Srebrenica da su ga Srbi zauzeli“, zaključio je Galbrajt.
