Iran će posle sankcija sigurno biti snažniji, ali će imati i više razloga da pravi kompromise, smatra Ćirjaković, i sa njima će se lakše pregovarati o nizu drugih pitanja.
„Mislim da je to jedan od glavnih američkih razloga zbog čega su želeli da naprave ovaj sporazum. Ne radi se tu samo nuklearnom oružju. Ulozi su mnogo veći od pokušaja Irana da verovatno razvija nuklearno oružje.“
Krajem prošle decenije Iranska ekonomija zauzimala je 18. mesto sa tendencijom rasta na 12. mesto do 2015. godine. Međutim, sankcije SAD, kojima se 2012. pridružila Evropska unija, a Indija, Kina, Japan i Južna Koreja u velikoj meri smanjile kupovinu iranske nafte, umnogome su potkopale planove ekonomskih reformi koje sprovodila iranska vlada.
Iran je druga najmnogoljudnija zemlja Bliskog istoka sa 80 miliona stanovnika, poseduje 9 odsto svetskih rezervi nafte, 18 odsto gasnih rezervi i obilje strateških minerala. Izvršni direktor investicionog fonda „Turkoa partners“ naveo je da Iran poseduje potrošački potencijal Turske, naftne rezerve Saudijske Arabije, gasne rezerve Rusije i mineralna bogatstva Australije. Predsednik istog investicionog fonda Ruzbeh Piruz kaže da je sklapanje sporazuma o kontroli iranskog nuklearnog programa istorijski momenat koji otvara velike mogućnosti globalnim investitorima da investiraju u najvitalnije sektore kao što su nafta i gas, proizvodnja automobila i civilna avijacija.
Povodom posete ministra spoljnih poslova Srbije, Ivice Dačića Iranu, Zoran Ćirjaković kaže da postoje šanse za intenziviranje saradnje između dve zemlje s obzirom da smo u prošlim vremenima imali jako razvijene ekonomske odnose koje su pokrivale širok opseg, od vojne saradnje do robe široke potrošnje.
„Imamo trku zapadnih i svih drugih aktera da što pre odu u Iran. Ne samo da je naš ministar bio tamo, bio je i nemački i mnogi drugi. To jako podseća na situaciju u Mjanmaru kada smo takođe imali trku ključnih zapadnih aktera da se dobro pozicioniraju“ tvrdi Ćirjaković.
Trka za zauzimanjem pozicija na iranskom tržištu otpočela je još pre nego što je sporazum potpisan. Među prvim posetiocima bili su predstavnici kompanije „Rojal dač šel“, a u zapadnim medijima pojavile su se spekulacije da su i druge velike evropske i američke kompanije unapred obavile razgovore sa potencijalnim iranskim partnerima.
Nemačku biznis delegaciju predvodio je vicekancelar Zigmar Gabrijel koji je izrazio nade da će nemačke investicije u iransku privredu premašiti sumu od 10 milijardi evra. Prilikom posete, predsednik lobističke grupe nemačke industrije Urlih Grilo ustvrdio je da najveće mogućnosti za saradnju ima nemačka mašinska industrija u modernizaciji iranske naftne privrede i izgradnje fabrika.
Ćirjaković tvrdi da je Iran ogromna zemlja čiji su potrošači gladni skoro svega. Veliki broj zemalja, uključujući i Srbiju ima ogroman interes da se što pre dobro pozicionira i u ekonomskom i u političkom smislu, kaže on, imajući u vidu koje su sve zemlje u regionu zavisnici od Iranske pomoći. Vlasti u Iraku i Siriji verovatno ne bi opstale ili bi imale mnogo veće probleme kada ne bi imale iransku podršku, zaključuje Ćirjaković.
Strani analitičari predviđaju da će Iranu biti potrebno nekoliko godina da oporavi svoju privredu, međutim ako uspešno prebrodi izazove tokom tog perioda, Iran može da se nađe među deset najvećih svetskih ekonomija.
