„Genocid je namerno uništavanje nacionalnih i etničkih grupa. U avgustu 1995. godine je došlo do nasilja, ubistava, nasilnog iseljavanja i progona srpskog civilnog stanovništva. Ali razumem da Hrvatska kao članica EU želi da skine ljagu sa svog imena i sa takozvane borbe za nezavisnost. Međutim, još 1994. godine sam primetio da je politička elita u Zagrebu, iako je izgledala potpuno ’proevropski‘, gajila ekstremni nacionalizam. To je nacionalizam onih koji su i formirali logor Jasenovac i čak ni sebi nisu priznali da su izvršili zločin“, smatra Zatulin.
Zakon „o merama za sprečavanje genocida srpskog naroda u Hrvatskoj“ je, između ostalog, predvideo zabranu spoljnotrgovinskih operacija sa Hrvatskom, kao i investicija u ovu zemlju, sve dok ne budu vraćena prava Srbima.
Godine 1994. Zatulin je u sastavu delegacije Državne dume Ruske Federacije posetio Jugoslaviju, Hrvatsku i BiH.
„Mnogi ruski parlamentarci su tada shvatili da je načinjena velika nepravda. Zapad je u potpunosti stao na stranu antisrpskih snaga“, kaže Zatulin.
Državna Duma je usvojila nekoliko izjava u vezi sa krizom na teritoriji bivše Jugoslavije. Zatulin za Sputnjik objašnjava da su te izjave i nacrti zakona bili deklarativne prirode, jer je izvršna vlast ignorisala inicijative.
„Tada je Ministarstvo inostranih poslova vodilo poslušnu politiku, to je bila politika šefa ruske diplomatije Andreja Kozireva. Sećam se kako je Kozirev tokom sastanka dugo pričao o tome da su srpsko-ruske veze u stvari zabluda, da će to imati negativne posledice po ruske nacionalne interese i da Srbi nas varaju. Kao primer naveo je karikature iz Staljinovog doba u sovjetskom listu ’Pravda‘, u kom je Tito prikazan kao mesar sa sekirom. Objasnio sam mu da on greši, da Tito nema blage veze sa Srbima. Čini mi se da on to nije znao“, kaže za Sputnjik Zatulin i dodaje da su predlagali zakone kako bi probudili interesovanje javnosti.
„Ali nije postojala šansa da zakoni budu implementirani“, navodi Zatulin.
Upitan da prokomentariše izjavu iz aprilskog autorskog teksta bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da se u Hrvatskoj koketira sa naci-fašizmom, Zatulin kaže da je sredinom 2000-ih ponovo posetio Hrvatsku pa je primetio mnogobrojne postere podrške generalu Gotovini, ali uglavnom na sporednim, seoskim putevima.
„Na putevima kojima voze strani turisti skoro da nije bilo njegovih slika“, kaže on.
Prema mišljenju Zatulina, nedostatak pokajanja za počinjene zločine će sigurno imati posledice po Hrvatsku.
Komentarišući otkrivanje spomenika Franji Tuđmanu u Kninu, Zatulin kaže da je hrvatski predsednik izbegao odgovornost za svoju politiku. „Da je Haški tribunal radio pošteno, Tuđman bi bio na optuženičkoj klupi“, kategoričan je direktor Instituta zemalja Zajednice nezavisnih država.
