Rusija od 2001. godine traži deo kontinentalnog praga ili šelfa (produženog dela kopna koji se nalazi ispod površine plitkog mora), između ostalih morske grebene Lomonosov i Medneljejev koji su bogati energentima, ali su njeni zahtevi ranije bili odbijani zbog nedostatka informacija.
„Delimično revidiranje zahteva Ruske Federacije za uspostavljanje spoljne granice kontinentalnog šelfa u Severnom ledenom okeanu proizilazi iz naučnog shvatanja da delovi kompleksa Centralnoarktičkih podvodnih uzvišica, upravo morskih grebena Lomonosov i Mendeljejev — Alfa, Čukotska uzvišica i kotlina Podvodnikov koja ih deli i Čukotska kotlina imaju kontinentalni karakter svog nastanka“, kaže se u zahtevu koji je Rusija podnela komisiji UN za granice kontinentalnog šelfa.
Prema konvenciji UN za pomorsko pravo iz 1982. godine, pomorska država ima pravo da uspostavlja isključivo ekonomsku zonu širine 200 milja od obale. U slučaju produžavanja šelfa iza ovih granica, zemlja može da raširi svoju granicu do 350 milja. U tim predelima država dobija kontrolu nad resursima.
Ruski zahtev predviđa ulazak ovog rejona okeanskog dna u sastav maternikove periferije prema kojima se po tački 6 člana 76 Konvencije UN o pomorskom pravu „ne primenjuje daljinska granica od 350 nautičkih milja od početne tačke“.
U slučaju da naučnici dokažu da su ovi morski grebeni nastavak kontinentalnog šelfa Rusije, zemlja će dobiti prioritetno pravo na eksploataciju ovih resursa, čiji obim, prema podacima Ministarstva prirode može dostići 5 milijardi tona energenata.
