Bivši grčki ministar finansija govori o planu B, odnosno planu Iks, koji je razradio sa saradnicima i predložio Ciprasu kao odgovor na „diktat“ „trojke“ i agresivni akt Evropske centralne banke, koji je doveo do zatvaranja grčkih banaka.
Ovaj plan je podrazumevao izlazak Grčke iz evrozone u kraćem periodu, ali je Varufakis preglasan zbog čega je podneo ostavku. Aleksis Cipras je procenio da je rizik od napuštanja evrozone preveliki.
Bivši ministar je objasnio da je nakon kapitulacije grčke vlade njegov plan deo ekonomske istorije. Ali ideja o dekompoziciji evrozone nije.
O tome govori i tekst Stefana Fazine, bivšeg zamenika ministra ekonomije i finansija Marija Montija, koji poziva na ukidanje monetarne unije koja je nakon krize 2008. godine pokazala da loše funkcioniše. On smatra da neophodne korekcije kako bi se evrozona održala nisu moguće zbog kulturnih, istorijskih i političkih razloga.
Sedam godina od izbijanja krize, zona se pretvorila u prostor ideoloških obračuna između novih levih snaga oličenih u Sirizi i političkog establišmenta koji sledi neoliberalne ekonomske recepte.
„Neophodno je da priznamo da je evro bio greška političke perspektive, da u neoliberalnom kavezu evra levica gubi istorijsku funkciju i da je mrtva kao snaga koja je posvećena dostojanstvu i političkom uticaju radnika i socijalnoj politici kao putu ka istinskoj demokratiji“, piše Fazina u tekstu koji je Varufakis stavio na svoj blog.
Fazina predlaže da se što pre osnuje „savez nacionalnih frontova za oslobođenje“, počevši od mediteranske periferije evrozone.
Dramatični pregovori sa Grčkom pokazali su da postoji raskol unutar monetarne unije, uprkos prividnom jedinstvu „osamnaestorice“ naspram Grčke, na kome je insistirala Nemačka. Evrozona je, prema Varufakisu, podeljena u tri grupe — mala grupa koja veruje u politiku štednje, zatim grupa zemalja koja u nju ne veruje ali je ipak primenjuje i treća grupa, u kojoj je Francuska, koja niti veruje u takvu politiku niti je sprovodi.
Nemački ministar finansija Folfgang Šojble sada predlaže da se imenuje komesar za budžet koji bi nadgledao „pravila“ za kontrolu nacionalnih budžeta, čak i onda kada zemlje nisu vezane obavezama prema „trojci“. Šojble želi da svima nametne pravila štednje, Madridu, ali pre svega Parizu, koji je, smatra Varifakis, veliki plen „trojke“.
Nakon neuspeha Atine da se odupre pritisku „trojke“, političari sa desnice uzimaju Grčku kao primer da bi zaplašili narod i ubedili ga da ne postoji alternativa njihovoj ekonomskoj politici.
U Atini se trenutno raspravlja o trećem planu pomoći Grčkoj koji će, predviđa bivši ministar, propasti kao i prethodni, jer nemački ministar finansija ne želi da on uspe. Varufakis smatra da Šojble namerava da promeni konstrukciju evrozone i da iz nje izuzme Grčku. Ovaj proces je za Varufakisa osuđen na neuspeh.
„Ili će Evropa da se promeni i ovaj proces da bude zamenjen nečim demokratskijim, dugoročnijim i humanijim ili više neće postojati kao monetarna unija“, poručio je u intervjuu španskom „Paisu“.
